Analizom do zdravog potomstva

Zahvaljujući nabavljanju moderne opreme, Genetska laboratorija pri Centru za ginekologiju i akušerstvo Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara” danas će početi da radi test obrađivanja plodove vode kod trudnica. Lekari objašnjavaju da je reč o amniocentezi, analizi koja sa stepenom pouzdanosti od čak 99 odsto pokazuje da li kod bebe postoji neki genetski poremećaj.

U ovoj novoj laboratoriji zainteresovane žene će moći da urade i testiranja na viruse po takozvanoj pi-si-ar metodi, a prim. dr Dejan Maletić, načelnik Centra za ginekologiju i akušerstvo, kaže da su zarad kvalitetnijeg obavljanja posla zaposlili još dva molekularna biologa. Prema nekim podacima, u našoj zemlji živi oko 2.000 dece sa genetskim poremećajem, a najčešća anomalija je Daunov sindrom. Iskustva govore da dvadesetogodišnjakinje u momentu rađanja deteta nose mali rizik da rode dete sa Daunovim sindromom, ali se kod budućih mama koje imaju oko 40 godina taj rizik povećava, pa od 69 rođene dece jedno se rodisa ovim hromozomskim poremećajem.
– Među prvima smo u Srbiji uveli prenatalni skrining test, kojima se otkrivaju anomalije kod ploda. Test se radi u prvom trimestru trudnoće kada procenjujemo rizik za postojanje hromozomskih anomalija uzimanjem krvi i ultrazvučnim pregledom u 12. nedelji trudnoće. Za ovu analizu je budućim mamama potreban uput lekara iz doma zdravlja, a pregled je neophodno ranije zakazati. Ovo radimo već sedam godina i od testiranih trudnica nijedno dete nije rođeno sa Daunovim sindromom. Ukoliko ovi testovi pokažu da je reč o visokorizičnoj trudnoći, trudnica se upućuje na analizu vađenja plodove vodice, gde postoji rizik od jedan odsto da se izgubi beba– istakao je dr Maletić.

Naš sagovornik naglašava da se u porodilištu KBC „Zvezdara” godišnje rodi oko 2.500 beba, a buduća mama ima mogućnost da izabereda li će se poroditi uz pomoć epiduralne anastezije (takozvani bezbolan porođaj),ili će novorođenče doneti na svet uz relaksaciju i porođaj u specijalnoj kadi sa vodom.

– Mi imamo samo 18 ginekologa, tako da se ovde „po glavi” rodi četiri puta više beba nego recimo u GAK „Narodni front”. Kada je reč o porođajima, svaka trudnica može da odluči kako želi da rodi, a moja sugestija je da porođaj počne sa relaksacijom u kadi, a da se završi na porođajnom krevetu. Činjenica je da se iz godine u godinu pomera granica rađanja, pa se žene odlučuju da oko 30. godine rode prvu bebu, a mnogo njih i posle 35. Za razliku od devedesetih godina prošlog veka, sve više pripadnica lepšeg pola se odlučuje da donese na svet i treće dete – istakao je dr Maletić.

Anketa o zadovoljstvu pacijentkinja boravkom na ginekologiji je pokazala da više od 85 odsto njih je zadovoljno tretmanom u ovoj ustanovi. Ipak, problem je postojanje samo dva apartmana, a naš sagovornik kaže da bi bilo idealno ukoliko bi se stekli uslovi da na dve sobe „dođe” jedno kupatilo.

– Ovo je 21. vek i mislim da bi bilo dobro ukoliko bi jedno kupatilo mogle da koriste četiri žene. Sada pacijentkinje koriste takozvana kolektivna kupatila – zaključio je načelnik Centra za ginekologiju i akušerstvo KBC „Zvezdara”.