Brisel ljut na Grčku

Od našeg dopisnika
Atina, 13. novembra – Grčka je najozbiljnije upozorena zbog deficita u budžetu od preko 12 odsto,što je četiri puta veći od dozvoljenog evropskog standarda.Iako je birao reči,evropski komesar za ekonomiku Hoakin Almunja je, među trinaest zemalja sa spiska, Grčkoj uputio najoštriju kritiku i podvukao da Atina ne preduzima nikakve efektivne mere da se izvuče iz najozbiljnije ekonomske krize u koju je upala.

Poruka Brisela svima onima koji su narušili pravila (među njima su i Francuska, Britanija i Irska),a kojima je produžen rok za postepeno smanjivanje deficita jeste da, nezavisno od krize, zemlje moraju same da se snađu i smanje zahteve za kreditiranjem. Nejasno je kako će se ovo odraziti na grčki slučaj jer će seu Briselu odluka o eventualnoj izmeni grafikona i produžavanju rokova za vraćanje deficita u normalu donositi tek u februaru. Atina računa na odlaganje jer je, bez obzira na sve mere koje nova Papandreuova vlada pokušava da preduzme,jasno da je nemoguće izvući se iz problema, dugova, nezaposlenosti, pada proizvodnje, opšteg pogoršanja ekonomske situacije. Primera radi, zvanično je nezaposlenost porasla na deset procenata, ali to nije kraj jer je brojljudi bez posla kojim se barata u ovdašnjoj štampi 217.000... Desetine hiljada onih koji su radili skraćeno, na određeno vreme i koji će sada biti otpuštani... Grčki izvoz je opao za 22,8 odsto u odnosu na prošlu godinu,gubici u turizmu su približno isti, aktivnost u sferi građevinarstva gde je bilo angažovano najviše radne snage opala je za 40,6 procenata.

Grčki javni deficit je postao problem cele evrozone jer se mesecima baratalo pogrešnim, lažnim pokazateljima, rekao je Almunja i podvukao da je u interesu svih neophodna suštinska institucionalna reforma. „Ekonomski pokazatelji sa kojima je Grčka izašla pred EU bili su potpuno netačni. Baratalo se mnogo manjim brojevima da bi se na kraju ispostavilo da je deficit budžeta preko 12 procenata, što je najozbiljniji udarac za celu evrozonu”, rekao je Almunja.S druge strane, jasno je da je to i svojevrstan udarac opštem imidžu Grčke u EU, kredibilitetu podataka koji iz nje dolaze.

Objašnjenje nove vlade, koja je kormilo preuzela pre nešto više od mesec dana, jeste da su podaci o pravom stanju ekonomije skupljani od različitih, nezavisnih organizacija i da se otuda pojavila razlika koja je šokirala EU.Naravno, ovakav odgovor i objašnjenje malo koga mogu da zadovolje, naročito ne EU koja je već jednom, 2004. godine, otvorila svoju prvu istragu i proveru grčkih podataka o stanju ekonomije i deficitu... Naime, i tada su pokazatelji bili netačni, ali se kasnije ispostavilo da su na nepodudarnost i broj od 7,5 odsto deficita u budžetu, kada je u EU bilo dozvoljeno triodsto, uticali neplanirani troškovi koje je za zemlju predstavljalo organizovanje olimpijade.

Pokušaji novog grčkog ministra ekonomije Jorgosa Papakonstantinua da ubedi EU da će biti sprovedene radikalne mere – primljeni su sa dosta rezerve i, posle svega što se desilo, sa dosta neverice. Grčka, kako je rekao, namerava da u 2010. godini deficit budžeta snizi do 9,4 odsto. Planirani prilivi su 53,6 milijardi evra, rashodi 70,4 milijardi. Vlada očekuje da će dohodak porasti za devet posto bez obzira na krizu. Budžetom za 2010. godinu predviđeno je izdvajanje od dve milijarde dopunskih sredstava za obrazovanje, zdravstvo i pomoć siromašnim slojevima stanovništva.Vlada očekuje da će jednu ipo milijardu „namaći” od oporezivanja uspešnih kompanija, ali i poreza koje će uvesti crkvi koja ima ogromnu nepokretnu imovinu i koja je do sada uvek ostajala van oporezivanja. Takođe, znatna sredstva uštedeće se i u oružanim snagama – čitavih 700 miliona evra. U 2010. godini rashodi za naoružavanje biće smanjeni na 2,72 milijarde evra, u 2011. biće ograničeni na 350 miliona evra, u 2012. na 85 miliona.

Iako se reč recesija u ovdašnjoj javnosti vešto izbegava, jasno je da se Grčka suočila sa krajnje ozbiljnom ekonomskom situacijom za koju još uvek nije moguće videti kako će biti rešena. Nova vlada čini ono što je u njenoj moći, ali je jasno da je u kasi malo ostalo i da je sve manje rezervi za kojima može da se potegne. U isto vreme, EU nema previše vremena, strpljenja, ali, kako poručuje, ni – poverenja!

Jasmina Pavlović-Stamenić

------------------------------------------------------------------

Zabrinutost zbog porasta broja obolelih

Od našeg dopisnika
Atina, 14. novembra – Grčka je ozbiljno zabrinuta zbog svakodnevnog porasta broja obolelih od novog gripa.Na dramatičnost situacije,kako saopštavaju ovdašnji zvaničnici, upućuje činjenica da je za nedelju dana registrovano nova 332 slučaja.

U Grčkoj je, inače, od početka epidemije obolelo 3.189 ljudi.Međutim, poslednjih dana povećava se broj obolelih među mlađom populacijom od 15 do 24 godina, što je poseban znak za uzbunu.

Vakcinacija stanovništva po strogo podeljenim kategorijama počela je od 1. novembra i, kako kažu, vakcine ima.Međutim, veliki je broj građana koji odbijaju da se vakcinišu, što stvara dodatni problem. Svakodnevni apeli putem sredstava informisanja malo utiču na ubeđenje Grka da je vakcina opasna i da je bolje lečiti se starim, dobro poznati metodama podizanja opšteg imuniteta.