O decentralizaciji samo pre izbora

Bela Palanka pripada pirotskom okrugu. Kad sam 1991. godine prvi put izabran za predsednika opštine u Beloj Palanci je bilo 18.600 stanovnika i nekoliko stotina nezaposlenih. Sada imamo oko 15.000 stanovnika, 3.000 nezaposlenih i 3.500 penzionera. Imali smo dobru industriju, ali njeni novi vlasnici su hteli iz privatizacije da izvuku neku korist, a ne da pokreću proizvodnju. Broj stanovnika u Beloj Palanci se smanjuje jer godišnje se ovde rodi od sto do stodesetoro dece, a umre između 350–400 osoba. Znači, svake godine je oko 300 stanovnika manje. Pored toga, i iseljavaju se. Belopalančana je više u Nišu i Beogradu nego u Beloj Palanci. Među njima je i oko stotinu doktora nauka. A procenjuje se da će 15 sela, od ukupno 47, koliko ih je u opštini, u sledećih desetak godina opusteti. Njihovi stanovnici su u osmoj deceniji života i ovim selima preti izumiranje.

Ali okrug ne može da nam pomogne. Gotovo sve odluke, rešenja i odobrenja važna za opštinu moramo da tražimo u Beogradu. Na primer, u Beogradu je odlučeno da u domu zdravlja treba da promenimo prozore i vrata. Imamo nov dom zdravlja, ipak, došao je čovek i zamenio drvenariju. Uzeo je 500.000 evra. U ministarstvu je tako odlučeno. Da su nas pitali, korisnije bismo upotrebili te pare.

Za sve što nam treba moramo da putujemo do glavnog grada. Osim izvoda iz rođenih i venčanih, svi ostali papiri, dozvole i saglasnosti su u određenim ministarstvima i agencijama. I ukoliko nismo dnevno prisutni, iz projekta će nas isključiti. Zato, za jedan dan proveden u Beogradu ja više pomognem opštini nego kad pet dana sedim u Beloj Palanci. Jer u Beogradu je koncentracija institucija i para.

A u ministarstvima su projekti. Na primer, ukoliko na vreme ne izlobiramo, nećemo obezbediti sredstva ni za metar asfalta. Nećemo dobiti sanitetsko vozilo ili pare za adaptaciju zgrade. Ako se ne pojavimo u agenciji koja se bavi pitanjima poljoprivrede ili u vezi sa energetskom efikasnošću (npr. za mini-hidrocentrale) ništa nećemo postići bez određene saglasnosti.

Tako rade sve opštine. I zbog nekog običnog posla, na primer, ako je reč o javnoj nabavci za zelenu pijacu, deset puta dolazimo po razne papire. Svaki put nešto dodatno treba da se uradi. I ukoliko nismo ažurni izbaciće nas iz igre. Evo, Babušnica nije dobro propratila jedan projekat i sredstva joj nisu odobrena.

Centralizacija je kod nas počela 1991. ali je nastavljena 2001. S tim što centralizacija nije samo u državnom aparatu nego je reč i o političkoj centralizaciji. Mi imamo takav izborni zakon da je teorijski moguće da svih 250 poslanika budu iz Beograda. Centrale stranaka odlučuju o tome ko će biti u skupštini i ako, pretpostavimo, neka partija dobije deset mandata, ona može da izabere toliko njih iz najužeg rukovodstva, a to su ljudi iz centrale, i priča je završena. Gde su tu interesi malih sredina i nedovoljno razvijenih opština?

Zato se za ravnomerniji regionalni razvoj partije zalažu pre izbora, da bi pridobili glasače. Ali kad se izbori završe na obećanja se zaboravi. Kao da ništa izvan Beograda ne postoji. Mi kažemo – možda do Jagodine i postoji, ali južnije ne.

Ne znam zašto se zaostaje sa decentralizacijom i sa jačanjem lokalne samouprave. Jer izvan Bele Palanke se odlučuje i o tome ko je socijalni slučaj u Beloj Palanci.

Jedan od prvih uslova za ulazak u EU takođe je decentralizacija države: da se izvrši jedna regionalizacija, tako da bi deo odgovornosti za razvoj nosili regioni. Međutim, kako opštine razvrstati u regione? Prema predlogu koji je meni poznat, Bela Palanka bi trebalo da pripada zaječarskom regionu, a mi do Zaječara nemamo ni lokalni put. Iz Niša nas isključuju, iako je Niš centar koji bi trebalo da okupi sve opštine u okruženju. O sredstvima iz pretpristupnih fondova EU takođe odlučuju regioni, to jest opštine se u regionima dogovaraju o tome šta je kome potrebno.

Meni je poznato iskustvo Slovenije, jer Maribor je kao regionalni centar bolje iskoristio pretpristupne fondove od Ljubljane. Znači, i mi kad krenemo ka tim fondovima, važno je da imamo dobre projekte. Evropa ne daje pare na lepe oči. U tome vidim i put da se značaj Beograda i centralne vlasti i kod nas smanji.

*Predsednik opštine Bela Palanka