Odlično ukomponovan tim

Od izveštača „Sportskog žurnala”
Belfast, 15. novembra – Danko Lazović napisao je otkaz selektoru Severne Irske Najdželu Vortingtonu koji će mu definitivno biti uručen u sredu uveče posle gostovanja Nemačke u Belfastu. Imaju Irci dosta razloga za brigu u vremenu koje je pred njima, ali ni selektor Srbije Radomir Antić ne bi smeo da bude spokojan i uspavan saznanjem da je, i onako sastavljen nacionalni tim, dovoljno jak i kadar za nešto više od uspeha u odmreavanju snage sa nespretnim i nesrećnim rivalom.

Meč sa Severnom Irskom pamtiće se koliko i svi ostali u kojima se ne osvajaju bodovi što je i logično kao i pitanje seća li se još neko izuzev smenjenog selektora Bugarske – beogradske kanonade Orlova u smiraj prošle 2008. Ovakvi mečevi služe međutim za nešto drugo – da se i selektor i igrači uvere ko može, a ko ne može da igra za nacionalni tim. Javnost je u ovom trenutku najmanje bitna jer se zbog nje sve i porverava upravo sada kako bi narednog leta nacionalni tim bio moćan kao u već pomenutom meču sa Bugarima, ili kvalifikacionim sa Austrijancima u Beču, Rumunima u Beogradu...

Srbija definitivno ima odlično ukomponovan tim koji u sistemu 4-4-2 sa izrazito ofanzivnim spoljnim veznim igračima Krasićem i Jovanovićem ustvari napada u formaciji 4-2-4. To je dobro i to ne treba menjati! Selektor Antić u Belfastu je međutim želeo da poroveri i kako se reprezentativci snalaze u sistemu 4-3-3. Učinio je to silom prilika bez standardne osovine tima Dragutinović – Stanković – Pantelić, ali i sa momcima koji tek treba da pokažu da i na njih može da se računa. Na neke ne može, bar ne u onoj meri kakva se očekuje, ali red je da im to selektor saopšti i krene u potragu za drugim rešenjima.

Bilo je međutim u Antićevom timu sa „Vaindzor parka” i momaka koji su apsolutno opravdali poverenje, pre svega selekotra jer dobar deo nacije neopravdano sumnja u njih. Radosav Petrović je svakako momak broj jedan među njima. Da li Radomir Antić vidi nešto dokle pogled Gorana Stevanovića ne doseže, ili trener Partizana – ima bolje igrače od neopravdano žigosanog Raće, tek jedan od stručnjaka je u zabludi. Petrović je daleko od momka koji može da zameni Dejana Stankovića, niko od njega to uostalom i ne očekuje u ovom trenutku jer je i drugačiji profil fudbalera, ali da je u Belfastu opravdao ne samo poziv u tabor reprezentacije nego i ulogu startera, jasno je i poslednjim fudbalskim laicima kakvih ima ne samo u medijima koje često i selektor neumesno etiketira, već i u struci koja je takva kakva je.

Zoran Tošić je za mnoge izveštače iz Belfasta bio igrač broj jedan u meču Severna Irska – Srbija, ali tek kad je u igru ušao Miloš Krasić, uprkos solidnoj igri fudbalera Mančestera, videla se razlika u brzini i rešenjima sa igračem CSKA. Zato je ne samo učinak Petrovića, već i golmana Isailovića efekat koji baca u senku slabosti ispoljenih od ostalih, od kojih se očekivalo više, a pre svih od Nevena Subotića, Miloša Ninkovića, Zdravka Kuzmanovića pa i Aleksandra Kolarova i Antonija Rukavine – onih momaka u kojima selektor traži dostojne zamene za startere koji su kao recimo Jovanović i Milijaš u Belfastu, ko zna zbog čega imali loš dan. Zato bi fudbalska Srbija koliko već od Božića morala da počne da se moli za zdravlje Nemanje Vidića, Ivice Dragutinovića, Dejana Stankovića i ostalih iz idealnog nacionalnog tima jer na Mondijalu u Južnoj Africi, bez nekog od njih, a posebno bez štopera Mančester Junajteda, objektivno nema šta da traži makar Raomir Antić zadužio i drugi čarobni štapić pored ovog jednog koji uspešno drži u rukama.

Srbija bi zamenu za Nemanju Vidića mogla da traži eventualno u Branislavu Ivanoviću, ali se tada otvara pitanje desnog beka kao što je otvoreno i pitanje za oba selektora – Antića iz „A” tima i Dujkovića iz tabora mlade reprezentacije – da pojasne misiju Jagoša Vukovića u srpskom fudbalu. Odnosno, kako je moguće da je Vuković dobar Antiću, a nije Dujkoviću i to u timu koji je primao golove od svih koji su hteli da mu daju u aktuelnim kvalifikacijama mlade reprezentacije za odlazak na EP. Jedan od njih dvojice je u velikoj zabludi i to na štetu srpskog fudbala.

Gostovanje u Belfastu pored Jagoša Vukovića zbog debija u nacionalnom timu, pamtiće i Dejan Lekić. Pre nego ga selektor sledeći put pošalje na teren, neko sa klupe za rezerve moraće da ga probudi. Jer, Lekić iz Crvene zvezde i momak koji je igrao za reprezentaciju Srbije pod tim imenom i prezimenom samo likom i stasom podsećaju jedan na drugoga. Strah i preveliki respekt okruženja u kojem se našao na Vindzor parku sigurno su ga sputali da iskoristi priliku koju je dobio, ali Lekić je svakako momak koji je lakoćom davanja golova u Zvezdi zaintrigirao ne samo selekotra Antića.

-----------------------------------------------------------

Čovek koji je ulepšao promašaje Iraca

Postalo je tradiconalno i to je ohrabrujuće – golmani reprezentacije Srbije, ma koji od trojice stao među stative – brane odlično. Vladimir Stojković i Vladimir Dišljenković već su nas navikli na čudesa pred srpskim golom, ali u Belfastu je i treći Antićev čovek sa rukavicama branio u stilu neprikosnovenih kolega. Bojan Isailović nekoliko puta je šta više bravuroznim paradama spašavao gol Srbije posle fantastičnih šuteva Iraca:

„Irci su najjači iz prekida i trudili su se da nametnu takav stil igre i protiv nas. Zahvaljujući prevashodno mojim odbrambenim kolegama uspeli smo sve te lopte da očistimo. Jedna lopta u mreži protivnika bila je dovoljna za pobedu i da ispunimo cilj”, rezimira Isailović.

-----------------------------------------------------------

Subotić: Ja sam mala riba u poređenju sa Vidićem...

Neven Subotić – opčinio je Nemce, ali kad su Srbi u pitanju moraće još mnogo truda da uloži da bi stekao poverenje fudbalskog auditorijuma. I koliko je bio nesiguran prilikom intervencija u šesnaestercu Srbije, toliko je bio i iskren prilikom razgovora sa novinarima posle utakmice sa Ircima.

Upitan da li je zadovoljan svojom igrom i da li oseća da bi mogao da zameni Nemanju Vidića umesto kojeg je i ušao u igru, Subotić se osmehnuo i krenuo u priču:

„Ja nisam Nemanja Vidić... To nije pitanje za mene. Kakav je on igrač, a kakav sam ja?! Ako bih ikad u životu bio kao on sada – to bi mi bio san. Da ga sada zamenim to je jako teško! On je svetski igrač na toj poziciji ako nije i najbolji, a ja sam mala riba!”

-----------------------------------------------------------

Kapitenska traka kao adrenalin

Kapitensku trak reprezentacije Srbije u Belfastu, nosili su Nemanja Vidić, Danko Lazović, ali i Miloš Krasić!

„Jako mi je drago zbog toga. Kapitenska traka je velika čast i odgovornost i sigurno mi mnogo znači” uverljiv je Krasić koji je o pobedi nad Ircima kazao: „Sigurno prava utakmica! U novom sistemu 4-3-3 možemo da imamo alternativu za naš stari sistem. Mnogo mi je drago zbog pobede i mislim da su momci koji su dobili priliku, pokazali da i na njih može da se računa”.

-----------------------------------------------------------

Odlika velikih

Nije bio na nivou svojih mogućnosti, a kad ne blista Milan Jovanović, ni reprezentacija Srbija ne sija punim sjajem. Objašnjenje je jednostavno. „Možda je ta adaptacija na 4-3-3 uzrok nešto slabijeg izdanja. Moramo da tražimo alternativu za sistem 4-4-2. Možda je i reprezntacija Irske bila aktivnja u prvom poluvrmenu, a mi bolji u drugom. Nije bilo lako, ali smo pobedili. Kvalitet ekipe je da pobeđuje i kad ne pruža najviše. To i jeste odlika velikih i pravih ekipa” kazao je Jovanović.

-----------------------------------------------------------

Selidba u London

Fudbalska reprezentacija Srbije juče je pre podne trenirala u Belfastu, a posle podne preselila se u London. Reprezentativci Srbije u engleskoj metropoli će u sredu odigrati drugu utakmicu na Ostrvu – protiv Juže Koreje, a posle toga selektor Radomir Antić i fudbaleri koji se vraćaju za Srbiju, sačekaće četvrtak i tada poleteti za Beograd, a ostali će direktno iz Londona odleteti ka gradovima u kojima trenutno igraju u svojim klubovima.

Na žalost po srpske ljubitelje fudbala, klubovi iz Srbije trenutno imaju samo trojicu fudbalera koji su uspeli da se igrama izbore za čast da ih selekotr Radomir Antić pozove pod nacionalnu zastavu. To su: Bojan Isailović, Radosav Petrović i Dejan Lekić.

Zoran Stojadinović