Kineska brza računaljka

Kineski naučnici i stručnjaci iz dana u dan zadivljuju svojim postignućima. Nedavno su obelodanili najbrži superkompjuter na svetu, nazvan „Tijanhe” (u prevodu Mlečni put), koji premašuje jedan petaflops (1.206) izračunavanja (s pokretnim zarezom) u sekundi (po američkim merilima: kvadrilion, a to je 1.000.000.000.000.000).

Posle SAD koje vode u ubrzavanju računara, Kina je druga zemlja u stanju da izradi toliku snažnu mašinu. Ogromna „digitalna računaljka” u jednom danu obavi proračunavanja koliko bi savremeni lični računari (pi-si) uradili za 160 godina!

Sklopljen je u Nacionalnom univerzitetu za odbrambene tehnologije (u slobodnom prevodu: Vojna akademija), u sastavu programa visokih tehnologija sa zagonetnom oznakom – 863. U poduhvatu je učestvovalo više od 200 znalaca koji su utrošili maltene dve godine da bi osmislili i napravili dotičnu elektronsku grdosiju.

Sastavljen je od 103 ormana srebrnosive boje, velikih poput frižidera, koji se prostiru na gotovo hiljadu kvadratni metara površine, a zajedno teže više od 155 tona. U svojevrsnim kutijama upakovano je 6.144 „Intelova” i 5.120 AMD procesora, čija moć pamćenja podataka iznosi jedan petabajt (1PB).

Drugim rečima, može da sačuva četiri puta više knjiga nego što ih ima u Nacionalnoj biblioteci Kine ili da uskladišti po jednu fotografiju izuzetne oštrine (rezolucije) koju načini svaki od milijardu i 300 miliona Kineza!

Ukoliko se pogleda spisak 500 najbržih superkompjutera na planeti, kineski bi se našao na četvrtom mestu. Uostalom, tvorci su već dostavili neophodne pokazatelje da i on bude uvršćen. Lista se, inače, objavljuje od 1993. godine, a ispisuje se na osnovu rezultata postignutih na odgovarajućoj proveri (referentni test Linpack), koju su osmislili Hans Mejer sa Univerziteta u Manhajmu (Nemačka), Erik Stromajer i Horst Simon iz Nacionalne laboratorije Lorens Livermor (SAD) i Džek Dongara sa Univerziteta Tenesi (SAD). Poredak se dva puta godišnje prepravlja na osnovu novih činjenica, a sledeći biće objavljen u novembru.

Iz šturih izvora saznaje se da će se „Mlečni put”, na čiju izradu je potrošeno 88 miliona dolara, koristiti u biomedicinskim istraživanjima, za obradu seizmičkih merenja dobijenih u toku istraživanja ležišta nafte i gasa, za finansijske analize i u svemirskim programima. Krajem godine prebaciće ga u Nacionalni superkompjuterski centar u luci Tijanđin, na severoistoku Kine, a domaćim i prekomorskim korisnicima biće na raspolaganju od 2010.

Ali on neće dugo biti usamljen u Kini: domaća kompanija „Dauning” najavila je da, uz podršku vlade, izrađuje superkompjuter koji će, takođe, domašiti brzinu od jednog petaflopsa. On će biti zasnovan na kineskim čipovima „Godson” (poznati po radnom imenu Loongson), a trebalo bi da bude gotov sledeće godine. Navodi se da će budući procesori izrađeni u ovoj zemlji biti dodati superkompjuteru „Mlečni put” radi povećanja brzine.

U Kini je pre više od pet milenijuma smišljena prva računaljka (abakus) koja je korišćena za aritmetička izračunavanja, a zasnovana je na istim načelima – veoma uprošćenim – kao i današnji kompjuteri.