Palilulski školarci pod prismotrom

Zid sazdan od ekrana – 18 monitora jedan do drugog, izdeljeni na 16 manjih – neprestano prikazuje sve što kamere snimaju u palilulskim osmoletkama i srednjim školama. Jurili po hodnicima, potukli se ili zapalili cigaretu u dvorištu, švrljali po zidovima, držali se za ruke, ljubili se na stepenicama ili se gađali sveskama, šta god školarci radili, bilo to dobro ili ne baš pohvalno, beleži oko kamere. Snimak se čuva i uvek se može premotati u Monitoring centru policijske stanice Palilula, jedinom te vrste u prestonici.

Video-nadzor kao prevencija neprimernog vladanja delotvoran je utoliko što su školarci svesni da ih budno oko prati, ali takođe znaju da ono ima ograničen vidokrug. Ako baš žele da se bahato ponašaju biraju „mrtav” ugao.

– Monitoring centar je otvoren pre godinu dana. Scena nasilja uživo iz škola na koje motrimo na ekranima do sada nije bilo. Đaci se plaše da ne budu otkriveni, pa ako i odluče da se, na primer, potuku neće to uraditi ispred video-nadzora – kaže Ivan Kostić, komandir palilulske policijske stanice.

Objasnio je da je kamerama pokriveno pet srednjih i devet osnovnih škola opštine Palilula. One su postavljene u svim bitnijim delovima zdanja i dvorišta. Snimaju se ulazi, holovi, hodnici, stepenište, sportski tereni, ali ne i učionice, toaleti, fiskulturne sale, svlačionice.

– Bilo bi degutantno staviti kamere u učionice. To bi značilo da se kontrolišu profesori, a podrazumeva se da je na času mir, red, disciplina i da ne može ništa loše da se dogodi – obrazlaže Kostić.

Svakodnevno se obavljaju video-zapisi, ali bez zvuka.

– Trebalo bi da imamo čoveka čiji bi posao bio da sve vreme gleda u ekrane, ali zbog nedovoljnog broja zaposlenih radnika video-prenos iz obrazovnih ustanova prati policijski radnik koji je inače zaposlen na sredstvima veze – prima pozive, šalje depeše i gleda u kamere. Idealno bi bilo da se ekrani pomno posmatraju ceo dan, a možda i noć. Nije isključeno da nešto što bi ugrozilo bezbednost đaka i škole može da se desi i po mraku. Znamo da traju časovi kada u hodnicima nema nijednog deteta. Za vreme odmora razmile se kao mravi sve vrvi od đaka – kaže Kostić.

Zaključio je da umreženi video-nadzor funkcioniše, ali ne maksimalnim kapacitetom. Rekao je i da pojedine firme koje su postavile kamere nisu ažurne u otklanjanju kvarova, iako bi to trebalo da rade jednom mesečno. Smatra i da nisu svi direktori zainteresovani za ovaj vid unapređenja bezbednosti u školama.

– Prosvetari se žale da su kamere ponegde nisko postavljene pa deca mogu da ih okrenu kako im je volja. Kad pada kiša ili duva vetar one takođe bivaju oštećene a nadležni ne otklanjaju kvarove i smetnje. Tako kažu školski policajci kojih imamo ukupno devet – kazao je Kostić.

Policija Palilule mesečno beleži do četiri karakteristične prijave iz školskih klupa.

– Najčešće su lažne dojave o postavljenim bombama, i to posebno u vreme kada se zaključuju ocene. Tuče, od gurkanja do teških povreda. Česte su krađe mobilnih telefona u fiskulturnim salama i svlačionicama. One nisu pokrivene kamerama jer takav potez bi odmah povukao pitanje prava deteta – navodi komandir.