Pobednik Jekaterinburga

U Moskvu sam doputovao pre više od dve godine, krajem avgusta 2007. Radio sam u finansijskoj službi jedne naše građevinske firme. Prvo što sam želeo da vidim, pre nego Kremlj i Crveni trg bio je Hram Hrista spasitelja. I tačno tako prva duža šetnja po Moskvi imala je jasan cilj. Neću opisivati ni svoju fasciniranost hramom ni njegov izgled. Svima predlažem da ga vide.

Ko ne može da otputuje u Moskvu, neka pogleda reportažu o njoj ili bar njene panorame. Prva naredna nedelja značila je obavezan odlazak na liturgiju.Unutrašnjost hrama oduševila me je bar kao i spoljašnjost. Ni nju neću opisivati ali moram naglasiti da je muzika, tačnije prateći hor, moj doživljaj upotpunila.Želeći da kupim nešto za uspomenu naišao sam na jedan prospekt i čitajući ga saznao sam da je hram posle revolucije srušen. Kasnije sam saznao da je na njegovom mestu započeta izgradnja ogromnog Lenjinovog spomenika, koja je na samom početku prekinuta zbog napada Nemačke na SSSR. Posle rata na tom mestu izgrađen je bazen.

Na sreću hram je ponovo izgrađen i on ostaje pobednik. Pobednik koji može imati protivnike ali više nikad ne može imati nikakvog rivala.

Nakon osam meseci provedenih u Moskvi.Premešten sam u Jekaterinburg, grad na Uralu, grad koga su Sovjeti nazvali Sverdlovsk, a koga u Rusiji zovu prestonica (stolica) Urala.

Jekaterinburžani strancima odmah predlažu da vide Hram na krvi, koji je podignut u čast Romanovih, a nalazi se blizu kuće u kojoj su bili zatočeni. Predlažu i odlazak do Ganine jame, mesta gde su raskomadana i razbacana tela Romanovih. Sada je na tom mestu manastirski kompleks (uglavnom od drveta) u okviru koga je i prelepa borova šuma koja je njegov bitan deo.

Mnogo je zgrada na kojima su ostali tragovi starih stilova, uglavnom zgrade instituta, zgrada filharmonije, zgrade muzeja, mnogo je spomenika, ali i novih poslovnih zgrada novih trgovinskih centara. Centralni stadion, Ivanovska crkva, reka Iset iznad koje se nalazi nekoliko kamenih mostova. Park Majkovskog koji je kombinacija uređene prirode, prelepih skulptura, a u nekim daljim delovima prisutna je i netaknuta priroda. Treba spomenuti i ulicu Vajnera koja podseća na Knez Mihailovu, kao i tri velika jezera koja u toku zime prekriva debeo sloj leda i koja su u tom periodu lepa čak i za šetnju.

U gradu živi mnogo stranaca, najviše je onih iz bivših sovjetskih republika, Tadžika, Uzbeka, Kirgiza... Samim tim prisutne su i razne kuhinje mnogo je restorana, kafea. Naravno u gradu ima i naših ljudi, uglavnom su to građevinari, neki su tu i više od deset godina. Poznata su i tri srpska restorana („Serbski dvorik“, „Balkan gril“ i „Belgrad“), u njima uglavnom rade srpski konobari. Naravno sve to prate i neizbežne priče naših ljudi, priče ljudi koji žive daleko od zavičaja. Hladna klima nagoveštava da istočno od Urala sledi Sibir.

Mnogo je interesantnog u gradu u kome živi blizu dva miliona ljudi. Žao mi je što neću pomenuti sve što on pruža. Mene uvek zadivi neki pobednik, prošli ili budući. Ovde sam u ovom gradu daleko od Srbije, gradu na koji ne mogu naviknuti, ne toliko zbog hladne klime koju ne volim već zbog želje da živim isključivo u Srbiji.

Slučajno sam saznao da i ovaj grad ima svog pobednika. Reč je o hramu koji se zvao Bogojavljenski Kafederaljnij sabor koji se nalazio preko puta sadašnje Sverdlovske dume. Na mestu gde su bila glavna vrata hrama sada se nalazi Lenjinov spomenik – simbol novog sveta.Velika većina starosedelaca uopšte ne zna za njega.Rođeni su novom vremenu u kome su postojali samo novi heroji koji su zabranjivali i da se govori o starim.Sliku hrama pronašao sam zahvaljujući jednoj devojci, gde se tačno nalazio objasnio mi je jedan sveštenik. Prelep izgled hrama posebno upotpunjuje nekoliko kupola od kojih je glavna dosta visoka. Nekoliko metara od ograde dvorišta hrama nalazio se spomenik Imperatoru Aleksandru Drugom. Imao je istu sudbinu kao i Hram. Na mestu gde je bilo dvorište hrama sada se nalazi parking ispod koga su ostali neki grobovi i neki spomenici.

Prostor oko hrama dosta je ograničen ali ne toliko da se hram ne može vratiti na svoje mesto, mesto koje mu pripada, pobedničko mesto. Svuda po gradu na mestima porušenih crkava ako je ikako moguće grade se nove. Ovaj hram je imaće mnogo veću ulogu. Pre nego što počne njegova izgradnja potrebno je skloniti Lenjinov spomenik. Neću reći da njihov novi svet nije ostavio ništa lepo. Zgrada dume urađena u stilu koji je bio prisutan u Staljinovo vreme prelepa je posebno noću kad je osvetljena. Ljubav prema pravdi i žal za žrtvama čiji povratak bi zadovoljio pravdu tera me da verujem da će Ekaterinburg imati svog pobednika. Ako je nemoguće povratiti milione ljudi koji su bili žrtve ideologije, povratak hrama bio bi spomenik svima njima.