Gubici pojeli kapital

Gubitaš, bez premca, među velikim srpskim industrijskim preduzećima je firma „Zastava automobili”.

Mada neslavnu listu, skrojenu potekućem manjku u 2008. (poslednjoj godini za koju su sačinjeni završni računi), predvodi pančevačka HIP „Petrohemija” sa lanjskim minusom od sto miliona evra (99,6 miliona) i mada je kragujevački proizvođač automobila prošlu godinu završio sa manjkom od 78,6 miliona evra, on je rekorder zbog „minulog rada”.

Na svojim plećima nosi najveći gubitaški teret – kumulirani, godinama nagomilavani gubitak od 347,8 miliona evra.

Na crnoj listi se nalazi još jedan pančevački gubitaš– HIP „Azotara” – sa 34,8 miliona evra tekućeg i 46,5 miliona evra kumuliranog gubitka.

U prvoj „desetorci” su i Metanolsko-sirćetni kombinat iz Kikinde i „Zastava oružje”,koji su prošle godine podelili četvrto i peto mesto sa po 21,9 miliona evra minusa,s tim što je kumulirani manjak kragujevačkih oružara (57,9 miliona evra) četiri-pet puta manji od nagomilanih gubitaka kikindske fabrike,koji su narasli na 191,9 miliona evra.

Nevolja nije mnogo manja ni u kruševačkom „14. oktobru”, šestoplasiranom na listi 110 velikih industrijskih preduzeća gubitaša,koji ima 20,2 miliona evratekućeg, odnosno ukupno 42 miliona kumuliranog gubitka.

Za razliku od pobrojanih firmi, u čiji krug ulaze i jagodinski „Kablovi” (sa 13,3, odnosno 61,4 miliona evra gubitaka), a koje uz pomoć države prolaze kroz čistilište zvano restukturisanje, subotički ATB „Sever” ni privatizacija nije uspela da izvuče iz gubitaških voda.

Prošlogodišnji gubitak te firme je 15,4 miliona evra,a ukupni,nagomilan prethodnih godina je 64,2 miliona. U gubicima je i privatizovano „Vranje” koje je prošlu godinu završilo sa 12,3 miliona evra, podigavši svoj kumulirani gubitak na 57 miliona i „Kolubara metal” iz Vreoca sa 11,7 miliona evra tekućeg i 14,5 miliona kumuliranog gubitka.

Prvih deset sa liste 110velikih industrijskih preduzeća koja su poslovala nerentabilno u 2009. godini, zajedno su u 2008. uknjižila 329,8 miliona evra manjaka i krivci su za više od polovine (51,4 odsto) ukupnog gubitka svih velikih firmi srpske industrije koje su negativno poslovale. Oni knjiže i 41,2 procenta kumuliranih gubitaka 110 velikih industrijskih gubitaša (milijardu od ukupno 2,4 milijarde evra).

– Broj velikih industrijskih gubitaša od 2002. godine smanjen je za 132 preduzeća (sa 242 na 110), broj zaposlenih u gubitašima je prepolovljen (sa 157.106 na 73.348). Međutim, gubitak koji su iskazala ta nerentabilna preduzeća ima dominantni uticaj na visinu gubitka industrije i u 2002 (65,9 odsto) i u 2008. godini (51,3 procenta).U 2008. godini 110 velikih industrijskih gubitaša iskazalo je gubitak od 641,6 miliona evra, odnosno 279,8 miliona više nego 242 velika gubitaša 2002. godine. Kumulirani gubitak povećan je sa 1,4 milijarde evra u 2002. na 2,4 milijarde u 2008. godini.

Visoki kumulirani gubici uticali su na smanjenje vrednosti kapitala. Bez kapitala posluju ukupno 42 industrijska preduzeća, čiji gubici premašuju njihov kapital za 850,8 miliona evra. Primera radi, kapital„Zastava automobila”, 14. oktobra, DIV-a i „Severa” potpuno se istopio i njihov gubitak veći je od vrednosti njihovog kapitala za 398,2 miliona evra.

Osnovni generatori nerentabilnog poslovanja industrije jesu velika preduzeća u procesu restrukturisanja (36), stečaja ili likvidacije, ali i privatizovana privredna društva (46), kod kojih još nisu ispoljeni pozitivni efekti promene vlasničke strukture kapitala.

Da privatizacija sama po sebi ne predstavlja rešenje dugoročnih razvojnih problema, pokazuje i nerentabilno poslovanje velikih industrijskih preduzeća privatizovanih nakon sprovedenog procesa restrukturisanja.

Bez obzira na smanjenje broja zaposlenih i priliv svežeg kapitala (ugovorene investicije 74,8 milijardi evra), ova preduzeća ne samo da nisu uspela da u 2008. godini izađu iz zone gubitka, već svoju poslovnu aktivnost zasnivaju na pozajmljenim sredstvima uz visoke kumulirane gubitke, navodi se u analizi Republičkog zavoda za razvoj pod nazivom „Veliki industrijski gubitaši 2008”.

Koliko će efekti mera koje država ove godine preduzima na restrukturisanju velikih gubitaša, kako bi ih oslobodila dela dugova i viška zaposlenih, popraviti sliku u završnim računima za 2009. ostaje da se vidi.

Vesna Jeličić

-------------------------------------------------

Od dobitaša do gubitaša

Na listi 110 velikih industrijskih preduzeća gubitaša uglavnom su stari znanci: osim deset pobrojanih, tu su i RTB „Bor”, „Zastava kamioni”, IMT, IMR, „21. maj” Rakovica, IKL, „Novkabel”, „Magnohrom”, „Krušik”, „Jumko”, „Hipol” i...

Međutim, ima i novajlija. Među gubitašima na najnovijoj listi našli su se i „Nestle ajs krim”, fabrika „Umka”, „Holding Bane” iz Sombora, „Polet” iz Bečeja, „Big bul”, „Trajal”, leskovačko „Zdravlje”, „Potisje” iz Kanjiže, „Rumaguma”, „Fruvita” i „BN bos”. Neki od njih su do prošle godine bili na listama sto najuspešnijih kompanija, a kikindska „Livnica” čak i šampion. Na sam vrh liste po ostvarenojneto dobiti popela se sredinom ove decenije. One godine kada ju je uoči privatizacije, njen bivši direktor, a tada ministar privrede, „očistio” od dugovanja državi. Ali tako „štelovan” uspeh bio je kratkog daha.

Nekoliko godina zaredom na listi gubitaša je i subotički „Freš end ko”. Od privatne firme u usponu i jednog od najpoznatijih proizvođača bezalkoholnih pića u zemlji, postao je jedan o najvećih gubitaša sa kumuliranim gubitkom koji je dostigao 69,2 miliona evra.