Ubrzati reforme, razbiti monopole

Srbija će u 2010. morati na popravni pred „ispitnom komisijom” stranih investitora.

Uz ocenu da u unapređenju ovdašnje investicione i poslovne klime u proteklih godinu dana nije bilo većih pomaka, da su „poboljšanja manja nego što su mogla da budu i definitivno manja u odnosu na ono što je potrebno da bi se privuklo više investicija”, da su uslovi poslovanja u nekim segmentima čak i pogoršani, najnovija „bela knjiga” Saveta stranih investitora (FIC) počinje zapravo ponavljanjem najvažnijih prošlogodišnjih preporuka: ubrzati tranzicione reforme da bi se popravilo poslovno okruženje i Srbija približila Evropskoj uniji, stvoriti uslove za konkurenciju na uređenom tržištu i regulisanjem monopola obezbediti jednaka prava svim učesnicima, nastaviti reforme obrazovanja prilagođavajući obrazovni sistem potrebama privrede i stimulisati razvoj primenjene nauke finansijskom podrškom i čvršćim povezivanjem sa domaćim i stranim istraživačkim institucijama.

Uz preporuku da završe ove poslove, domaće ekonomske vlasti dobile su i nove sugestije: da, usvajanjem u Narodnoj skupštini, završe giljotinu propisa, da uz bolju organizaciju, efikasnije povlače već odobrene kredite međunarodnih finansijskih organizacija, da obavežu sva javna preduzeća i druge korisnike državnih fondova da dobavljačima izmiruju obaveze najkasnije za 60 dana (kako i država i dalje ne bi bila najveći generator nelikvidnosti), kao i da donesu akcioni plan za popravljanje kreditnog rejtinga Srbije.

Tri ključna stuba razvoja na kojima strani investitori u Srbiji i dalje insistiraju jesu infrastruktura, oblast nekretnina i izgradnje i ljudski kapital i tržište rada.

Uz razumevanje da je spor napredak u oblasti infrastrukture posledica oskudnijih fondova u kriznim vremenima, uvažavajući napore vlade da obezbedi sredstva za popravku postojeće i izgradnju nove infrastrukture, investitori konstatuju da je finansiranje i dalje gorući problem. I postavljaju pitanje nedovoljno iskorišćenih mogućnosti kroz partnerstvo privatnog i javnog sektora. Savetuju povećanje fondova za održavanje i popravku glavnih puteva kako bi se zaustavilo dugoročno propadanje putne mreže, uz otvaranje vrata privatnom kapitalu, institucionalne reforme i uspostavljanje delotvornog sistema naplate, uz smanjivanje drumarina kako bi se na puteve u Srbiji vratio tranzit, što je uslov i za dolazak investitora.

FIC kao ključni problem u oblasti energetike percipira nedovoljne kapacitete za proizvodnju električne energije, pa državi preporučuje da stranim investitorima pripremi i ponudi infrastrukturno opremljene lokacije, da podigne svest javnosti o potrebi povećanja cene struje i ukine monopol Naftne industrije Srbije kako bi se privukli potencijalni investitori.

(/slika2)Preporuke u oblasti telekomunikacija i dalje se svode na dve ključne reči – regulacija i liberalizacija. Nedostatak telekomunikacione infrastrukture, loš kvalitet veza i monopol i dalje su suštinska prepreka daljem razvoju sektora i efikasnijem poslovanju, smatraju u FIC-u. Od države očekuju javnu ponudu za prodaju Telekoma, uvođenje konkurencije u fiksnu telefoniju, otvorenost postojeće alternativne infrastrukture za sve vrste telekomunikacionih usluga. A od vlade da kad već proletos nije našla za shodno da obavesti mobilne operatere o uvođenju desetoprocentnog poreza na usluge mobilne telefonije, sada bar oroči njegovo trajanje.

U domenu nekretnina i gradnje ozbiljno poboljšanje je, kažu, najavljeno u leto 2009. donošenjem nekoliko značajnih zakona, ali o stvarnom napretku moći će da se govori tek kada se donesu i usvoje svi potrebni prateći zakoni i podzakonska akta, odnosno kada počne dosledna primena tih propisa. Po stranim investitorima, dugačak je spisak preostalih problema koje valja rešiti. U „belu knjigu” ubeleženo je deset novih starih predloga. Jer, zakon o restituciji još uvek nije usvojen, država u nekim segmentima određuje cene umesto tržišta, ne postoji jasno definisana kaznena politika, proces dobijanja dozvola nije dovoljno transparentan, lizing nekretnina je još u povoju… Neophodno je da se proces izdavanja dozvola uprosti, da se razmotri mogućnost smanjenja naknade za uređenje zemljišta i drugih početnih, kao i operativnih troškova izgradnje. Da se osim zakona o restituciji, donese i zakon o upravljanju i održavanju stambenih zgrada, zakon o lizingu, da se završi projekat katastra…

A u oblasti ljudskog kapitala i tržišta rada investitore najviše boli prošireno dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora, koje im je nametnuto, iako ga nisu potpisali, kao i neka „problematična rešenja” iz Zakona o radu čiju promenu su i do sada tražili.

Prošireno dejstvo OKU treba staviti van snage jer predviđa povoljnija prava zaposlenih od definisanih Zakonom o radu, kao i obaveze poslodavca koje nisu u vezi sa zaštitom prava zaposlenih, smatraju strani investitori, upozoravajući da neka rešenja mogu dovesti i do stečaja firmi. Traže da prošireno dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora ne važi za poslodavce koji nisu članovi Unije poslodavaca Srbije, potpisnika tih odredbi. Zahtevaju i detaljnu reviziju Zakona o radu, kako bi se izbalansirali najvažniji interesi zaposlenih, poslodavaca i države i u sektor radnog prava unelo više stabilnosti i predvidivost. Insistiraju i na dodatnom smanjenju troškova radne snage (smanjenjem poreza ili doprinosa) radi podsticaja otvaranja novih radnih mesta i smanjenja rada na crno.