Miljenik „velike zvečke"

Ima više razloga da – u slučaju Dejana Petkovića – Srbi ne mogu da shvate Brazilce, a ni obrnuto. Nama je nepoznat taj svet magijskog značaja fudbala, u kojem je centar Rio, a sveto mesto se zove Marakana, stadion pred kojim od juče stoje utisnute stope našeg fudbalera, kao brazilskog velikana. Reč „Marakana”, sa naglaskom na poslednje „a”, u stvari je naziv cele te oblasti Rija, u kojoj je nekada bila naseljena ptica neobičnog glasa, kao dečija zvečka. „Marakana”, na jeziku brazilskih domorodaca, znači „kao zvečka”.

Značenje reči Marakana oživljava na fudbalskoj utakmici, kada stadion zabruji kao gigantska zvečka, u dečijoj radosti onih koji zaboravljaju na razlike između crnih i belih, bogatih i siromašnih. Tada se rašire zastave jarkih boja, začuju se čegrtaljke i klepetuše. Masa, koja se na utakmici krsti, peva i plače, svoje heroje otkriva zajedničkim srcem, a ne pragmatičnim evropskim merilima.

Na primer, kada naše navijače pitate da li Petković treba da igra u reprezentaciji, odgovoriće skeptično: ima 37 godina. A, u Riju, kada prodavcu kokosa kažete da ste iz Srbije, on već prstima oduševljeno pokazuje broj 37, dok izgovara Petkovićevo ime. Isti taj broj 37 pojaviće se u svakom stručnom komentaru, sa divljenjem. I svuda isto pitanje: zašto nije pozvan u reprezentaciju Srbije?

(/slika2)Najblistaviji trenutak Petkovićevog povratka dogodio se ovog 18. oktobra, kada je Flamengo na terenu vodećeg Palmeirasa slavio sa 2:0, fantastičnim golovima našeg internacionalca, od kojih je drugi bio direktno iz kornera. Dva dana kasnije, u najtiražnijem brazilskom listu „O Globo”, jedan pored drugog osvanula su dva komentara uglednih tamošnjih novinara, oba o istom idolu.

U prvom, Renato Mauricio Prado poručuje selektoru Antiću da pozove Petkovića, naslovom: „Razbudi se, Radomire!”. Na istu temu, Fernando Kalazans u tekstu „Zaboravljeni čovek” objašnjava Petković-maniju rečima: „Došao je da nam učini veliku uslugu: da nas podseti kako se igra fudbal”. Na sledećoj stranici je velika Petkovićeva slika, sa potpisom „Pet je iznenadio i samog Peta”.

I ono što se događa van stadiona, nama je teško zamislivo, mada smo nekada davno doživljavali nešto nalik... Mediji slave harizmatične igrače kao što je Petković daleko iznad njihove međunarodne cene, koja se kod nas odavno meri zaradom. U Brazilu je i dalje važna ličnost, želja, dobar potez...

Na pitanje broj dva: ko je trenutno bolji, Adrijano ili Petković, kod nas će navijač, vaspitan na kvotama evropskih kladionica, odmahnuti rukom i pokazati na prvog. Tamo, u Brazilu, asovi poput Zagala i Bebeta su već proglasili Petkovića za najboljeg u 2009, ali ne u Flamengu, nego u celoj Brazilskoj ligi.

Marjan Kovačević

(Sutra: Razroke oči svevidećeg Interneta)

-----------------------------------------------------------

Ako Flamengo sutra pobedi, cene karata skaču

Tri kola pre kraja Brazilskog prvenstva, vodeći Sao Paulo (62 boda) sutra uveče gostuje u Riju, na stadionu „Žoao Avelanž”, protiv Botafoga, silno motivisanog da izbori opstanak. U slučaju neuspeha vodećeg, Petkovićev Flamengo, sa 60 bodova, imaće veliku priliku da ga dostigne. Meč protiv Gojasa, u drugom delu Rija, na Marakani, počinje sat i po kasnije.

Cene karata na Marakani su od 20 brazilskih reala (oko 8 evra) do 120 (48 evra). Najviše je karata od 12 do 16 evra, ali visine se menjaju zavisno od važnosti meča. Na primer, ako Flamengo sutra pobedi Gojas, cene karata u poslednjem kolu porašće za 50 odsto.

Inače, osim reprezentacije Brazila, na Marakani igraju Flamengo, Flumineze i Vasko da Gama. Botafogo, klub čuvenog Garinče, igrao je doskora na Marakani, a sada koristi novi stadion, izgrađen za Panameričke igre, osim u mečevima sa ostalim članovima „velike četvorke” iz Rija.

-----------------------------------------------------------

Već je prodato 75.000 sedišta

Kada je za Svetsko prvenstvo 1950. građena Marakana, (čiji je zvanični, ali retko korišćeni naziv „Stadion novinara Marija Filja”, po incijatoru gradnje), planirano je 200.000 mesta. Procenjuje se da je u finalnom meču, u kojem je Brazil izgubio od Urugvaja 2:1 iako mu je dovoljno bilo i nerešeno, ukupni broj gledalaca dostigao 210.000.

Posle tragičnog rušenja dela stadiona 1992, kada je troje poginulo, a pedesetoro povređeno, stadion je, krajem 90-ih, preuređen tako da su ostala samo mesta za sedenje. Na proslavi pola veka postojanja, 2000. godine, izvršena je nova rekonstrukcija, pa opet 2007, a sada je kapacitet bezmalo 90.000. sedišta.

Na poslednjim utakmicama Flamenga na Marakani, Koritibu je gledalo 48.000, Flumineze 78.000, Sao Paulo 57.000, a Santos 77.000 navijača sa plaćenim ulaznicama. Za sutrašnju utakmicu protiv Gojasa prodato je svih 75.000. Naravno, nisu sva sedišta na prodaju, na svakoj od ovih utakmica bilo je i mnogo pozvanih gostiju kluba.