Implantatima ispravljaju kičmu

Institut za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica” uz podršku kolega iz Slovenije biće uključen u jedinstven projekat koji se realizuje u saradnji sa zemljama EU, a na osnovu kojih će se dobiti saznanja kakav je genetski kod kod ljudi koji imaju osteoporozu. Koordinator projekta za Srbiju biće primarijus dr Branko Sbutega, pi-ar ove kuće, koji naglašava da je osteoporoza jedna od najznačajnijih bolesti današnjice, i da će u naredne tri godine ovde biti pregledano 200 pacijenata, uradiće im se laboratorijske analize i izmeriti gustina koštane mase. Na taj način biće ispitivani genetski markeri i upoređivani s analizama u drugim zemljama, kaže dr Sbutega. Ovo nije jedina novina o kojoj se ovih dana razgovara u institutu na Banjici.

Planirano je da počne sprovođenje plana iz oblasti eksperimentalne hirurgije, u saradnji sa kolegama sa Veterinarskog fakulteta. Profesor dr Slobodan Slavković, direktor ustanove, kaže da će u radu sa životinjama moći da dođu do novih saznanja, jer se sve ozbiljne medicinske kuće u svetu bave eksperimentalnom hirurgijom. Cilj njegovog povratka na funkciju direktora je da ojača odeljenja hirurgije, ali i da vrati stari ugled „Banjice” u lečenju sportskih povreda i oboljenja. Zbog toga će ovih dana uslediti pregovori o saradnji između ove kuće i najvećih sportskih klubova, a zatim će biti formirano odeljenje sa 20 postelja gde bi sportisti mogli da se leče, oporave i što pre vrate na takmičarska borilišta.

– Ova ustanova je doživela razne metamorfoze. Po mnogo čemu je poznata, jedina ima hirurško odeljenje za ortopedsku onkologiju. Cilj nam je da se to odeljenje izmesti i dobije više prostora, jer se iz godine u godinu beleži porast obolelih od malignih oboljenja. Najvažnije nam je da se po svaku cenu kod pacijenta sačuva ekstremitet i njegova funkcija. Veliki problem je kada nam se pacijenti jave u odmakloj fazi bolesti, kada ne može da im se pomogne u pravoj meri. Najveći poraz je kada osobi mora da se uradi amputacija ruke ili noge – istakao je dr Slavković, koji je početkom devedesetih godina prošlog veka oformio jedinstveni Spinalni centar posvećen lečenju kičmenog stuba.

(/slika2)Ovde nisu zaobiđeni ni najmlađi pacijenti, kod kojih se leče razni deformiteti, a primenjuju se hirurške metode i ugradnja implantata da bi se, recimo, kod dece ispravila kičma.

– Sigurno je da ćemo više pažnje posvetiti i hirurgiji degenerativnih oboljenja kičme, jer je sve više građana koji čim zađu u petu deceniju života imaju tegobe. Čuvena „bolna krsta” ranije su bila u zapećku, a činjenica je da je, posle glavobolje, to u svetu drugi zdravstveni problem po učestalosti. Što se duže živi – brže se stari – smatra naš sagovornik.

U Institutu „Banjica” dosad je urađeno oko 30.000 operacija ugradnje veštačkih zglobova, što dr Slavković, poređenja radi, kaže da kao da je operisan zbog tog problema čitav jedan grad poput Mladenovca. On napominje da imaju i jedino odeljenje za lečenje komplikacija i povreda po „Vizarovoj metodi”, odnosno preporukama čuvenog ruskog doktora kod koga su školovani naši stručnjaci, pa se tu nalaze pacijenti za koje se smatra da su u „Banjicu” zalutali posle svih neuspeha srpske ortopedije.

– Razvijaćemo i oblast savremene mikrohirurgije. Trend je u ortopediji da se što manje čeka na operaciju i što brže izađe iz bolnice. Naša prednost je što naši hirurzi ne „svaštare”, već se svako bavi svojom specijalizovanom oblašću. Zaostajemo u pogledu edukacije. Preti opasnost da sportskom ortopedijom zavlada prosečnost, jer mladi lekari sve manje čitaju i komuniciraju sa svetom. To nas vodi korak unazad – istakao je direktor „Banjice”.

Ono što bode oči kad se zakorači u ovu kuću svakako je oronula zgrada, u koju godinama nije ulagano. Dr Slavković objašnjava da objekat ima problema sa starim elektro i vodovodnim instalacijama, prozorima, grejanjem, dotrajalim aparatima... Najteža je situacija u operacionom bloku i intenzivnim negama, ali i odeljenju za naučnoistraživački rad, do kojeg se stiže „felinijevskim” hodnikom, sa čijih je zidova malter otpao, a vlaga ostavila traga.

– Aparati su nam stari po tri decenije, a na Zapadu ih otpisuju posle pet godina. Država bi trebalo da odvoji deo novca i da nam pomogne da saniramo ono što je najproblematičnije. U poslednjih 10 godina ovde ni cigla nije doneta. Nemamo mogućnost ni da čuvamo staru dokumentaciju pacijenata, a sve to treba digitalizovati – dodao je naš sagovornik.

Danijela Davidov-Kesar