Amabasador i Srbije i Brazila

Iako Dejan Petković u Brazilu mnogo više proslavlja Srbiju, nego Srbija njega, spona koju stvara između dve zemlje je obostrano jaka. Kudgod krenuli kroz Rio, „Pet” je Srbima lozinka za ulazak u društvo i tema za razgovor, od ulica nadomak sirotinjskih favela na granitnim planinama, razbacanim unaokolo, do najluksuznijih hotela na obalama Kopakabane, Leblona, Ipaneme, Botafoga, Flamenga…

Odnos u brojkama između dve države krajnje je neravnopravan. Brazil je peti na svetu, sa 172 miliona stanovnika, a nas ima koliko navijača nekog nižerangiranog kluba u „Seriji A”. Apsolutni rekorder je Petkovićev Flamengo, sa zvanično 35 miliona navijača, pa zato i nosi nadimak „najvoljeniji klub”, a drugi je Sao Paulo, sa deset miliona navijača manje. To su i dva trenutno najbolja tima u Brazilskoj ligi, koja se upravo bore za titulu šampiona, a ta domaća kruna ima u narodu daleko veću vrednost nego što ovde može i da se zamisli.

Dejan Petković je rođen 10. septembra 1972. u Majdapeku. Posle omladinskih dana u FK Majdanpeku, prešao je u Radnički iz Niša, i sa 16 godina i 15 dana postao najmlađi igrač u istoriji Prve lige SFRJ, oborivši rekord Mitra Mrkele za jedan dan. Sada je, sa 37 godina i nešto više od dva meseca, jedan od najstarijih u Brazilskoj ligi, a karijerom profesionalnog igrača, dužom od 21 godine, preti da obori novi svetski rekord.

Iako je kod nas najpoznatiji kao igrač Crvene zvezde 1991-95, iz generacije koja je nasledila evropske i svetske šampione, Petković nikada nije zaboravio Niš i Radnički. Nastavio je da pomaže svoj prvi klub i tako što je u Brazil doveo iz Radničkog fudbalere kao što su Vladimir Đorđević i golman Željko Tadić. Među našim igračima kojima je njegova slava otvorila put u Brazil, bili su i Miodrag Anđelković, Nikola Damjanac, Dejan Osmanović i Vladimir Petković.

Kao idol mase i medija, koji ga prate svuda, od redovnih treninga u elitnom kraju Leblonu, do večernjih gostovanja u televizijskim emisijama, Petković predstavlja na najlepši način i Srbiju i fudbalere uopšte: spontano, duhovito i elokventno, „na čistom portugalskom, sa simpatičnim španskim akcentom”.

U poslednjem gostovanju, povodom ulaska u „Kuću slave”, domaćin mu je bio najpoznatiji brazilski „tok-šou” voditelj Žo Suares (ili Suareš, ako ste iz Rija). Bivši komičar postavljao je neočekivana i provokativna pitanja, a Petković mu odgovarao istom merom. Dugo je pričao o svom dolasku iz Majdanpeka u Niš i kako su momci iz tima, ne znajući mu ni ime, sami izmislili nadimak Rambo. Onda je slikovito opisivao šta kod nas znači reč „šmeker”, njegov prvi nadimak. Ruku na srce, on mu najbolje pristaje.

Koliko Brazilcima približava Srbiju, toliko samo Petkovićevo prisustvo olakšava našim ljudima u Riju da bolje upoznaju ovaj čudesni grad i fascinantni narod, koji će biti domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu 2014. i Olimpijade 2016. Tako se saznaju i elementarne činjenice, na primer, kako grešimo kada Brazilce nazivamo Kariokama, jer je to nadimak samo za stanovnike Rija. „Karioka” („kuća belog čoveka”) je izraz brazilskih domorodaca za stanište portugalskih osvajača, koji su sebi izabrali najlepši deo ove ogromne zemlje i nazvali ga, pogrešno, Rio de Žaneiro („januarska reka”), misleći da je u pitanju ušće reke, a ne okean. Opšte priznata karakteristika „Karioka” u odnosu na stanovnike ostalih delova Brazila (pored toga što na poseban način izgovaraju neke suglasnike), jeste izuzetna srdačnost i predusretljivost prema strancima, što je i Petkoviću pomoglo da tu dostigne vrhunac sportske karijere.

-----------------------------------------------------------

Za 21 godinu u 15 različitih klubova

U svojoj profesionalnoj karijeri Dejan Petković je igrao za 15 klubova iz šest zemalja, od Kine i Saudijske Arabije do Brazila. Kraj svakog kluba je naveden broj utakmica, a u zagradama broj postignutih golova, do jučerašnje utakmice protiv Gojasa.

Petkovićevi „olimpijski” rekordi

I pre povratka u Flamengo, Petković je bio rekorder Brazila sa šest golova direktno iz kornera. Sedmim golom, 18. oktobra protiv Palmeirasa, on je, prema Vikipediji, postao i apsolutni rekorder u istoriji fudbala, a 8. novembra, već u 9. minutu meča s Atletikom Mineirom, povisio je taj rekord na osam „olimpijskih” golova, od kojih je polovina u dresu Flamenga.

Nasuprot ranijim golovima u dalji ugao, poslednja dva „olimpijska” Petković je postigao prema bližoj stativi, pored golmana i po jednog odbrambenog igrača. Protiv Palmeirasa je šutirao po zemlji, beku kroz noge, a u Belo Horizonteu u bliži gornji ugao, beku iznad glave.

Inače, naziv „olimpijski” gol vezan je upravo za Južnu Ameriku, po golu kojim je Argentina pobedila olimpijskog prvaka Urugvaj, 1924 (2:1). Jedini gol iz kornera na svetskim prvenstvima Fife takođe pripada Južnoamerikancima. Kolumbijac Markos Kol je tako savladao legendarnog Lava Jašina 1962, u utakmici Kolumbija – SSSR 4:4.

Marjan Kovačević

(Sutra: od naše do njihove Marakane)