Ručak iz kioska

Hamletovsku dilemu: brza hrana – da ili ne – rešavamo različito. Od odlučnog odbijanja u stilu fast fud – ni lud do prihvatanja nužnog zla, jer kad stomak usred dana zakrči kao pokvareni radio, ne pravi se pitanje čime ga „ućutkati”. A sa svih strana mame girosi, naćosi, pite i pice, pljeskavice, sendviči i lepinjice...

Sendvič je bez sumnje bio prvi brzi obrok koji je svojevremeno pripreman za Džona Montgjua, vojvodu od Sendviča, (1718–1792), inače, strastvenog kockara. Da ne bi prekidao partiju, zahtevao je da se njemu i pajtašima za kartaškim stolom donose po dve kriške hleba između kojih je stavljeno tanko narezano pečeno meso. Tako je u ishranu stupio legendarni obrok nazvan po lordu Sendviču. Sendviči se danas „pakuju” u sve vrste peciva a garniraju svim zamislivim nadevima od povrća, mesa, ribe, piletine, tofua...

Od ukusnih đakonija koje se jedu „s nogu” Grci imaju giros, Turci šiš kebab, Meksikanci tortilje i naćos, Francuzi palačinke i kroasane, Italijani pice.... A mi? Pozajmili smo sve pikanterije od njih, a dodali im i svoje lepinje punjene svim i svačim pa zapečene – čobanske, užičke, kraljevačke... U Beogradu je još šezdesetih godina postala kultna ona iz pekarice na početku Skadarlije, punjena gulašom, zbog koje su pred pekarom bili redovi kao svojevremeno za karte na Festu.

(/slika2)A tek gibanica sa devet spratova i sve one slane pite – krompiruša, kupusnik, tikvenjak, zeljanica... Tu se može prošvercovati i burek koji nije naš, ali ga volimo kao da jeste. U Sarajevu je najnoviji hit burek ispod sača, kod nas pica burek, punjen šunkom, kačkavaljem, origanom. Ukus – boli glava, ali od težine masnog zalogaja ponekad boli i stomak.

Da li je roštilj nežniji prema stomaku nismo istraživali, ali da je podjednako omiljen, nema zbora. Još kad je u lepinji ili somunu... Može se birati – sarajevski, banjalučki, leskovački...

Ovaj s juga Srbije je i zaštićeni brend, mek kao duša, toliko elastičan da kad padne, „on odripne od zemlju, pa se vrne u tanjir”, kako kažu Leskovčani. Na njega su s razlogom ponosni, pa u Leskovac, kao ni u Sarajevo, „Mekdonalds” nije mogao ni da priviri.

(/slika3)Ko posle svega slanog i masnog čezne za nečim slatkim može da bira naše i američke krofnice posute vanilin šećerom od kojih miriše čitava ulica, dansko i „Fornetijevo” pecivo sa voćnim ili čokoladnim punjenjem, slatke pite, štrudle s orasima ili s makom.

Ko je čalabrcnuo sve nabrojano, kune se da je ukusno, a da li je i zdravo, razmišljaće kasnije. Uostalom, mali je izbor hrane kakvu preporučuju nutricionisti. Ima nešto sendviča u integralnim kiflama i kao tuč teških crnih kajzerica s tofu sirom, uvek od prekjuče, jer se oko njih, u malobrojnim makrobiotičkim prodavnicama, kupci baš i ne biju... Kako se može rešiti ova gastronomska kvadratura kruga, pokazao je Džejmi Oliver, mladi i slavni britanski kuvar, koji je zdravu organsku hranu vratio u dečje tanjire po školskim kantinama. Umesto čokolade, gaziranih sokova, mesa lošeg kvaliteta, preslane, masne pržene hrane sa brdom pomfrija, učenici sada dobijaju kvalitetno meso i ribu, zdrave sokove, sveže voće i povrće. Pržena hrana će gostovati na jelovniku samo jednom nedeljno. Možemo li se bar u tome ugledati na njih?

-------------------------------------------------

Druga strana brzog zalogaja

Dugo se zaposleni i u svetu i kod nas hrane usput, u trku, ne opredeljujući se za ono što je organizmu potrebno, već za ono što im je nadohvat ruke. Kakve mogu biti posledice takvog načina ishrane, pitali smo primarijusa dr Nadeždu Radisavljević, specijalistu opšte medicine u Domu zdravlja Stari grad inače stručnjaka za ishranu.

– Po definiciji, fast fud je hrana koja se priprema brzo, servira brzo i jede brzo a uz to je jeftina. Stalno se zagreva i podgreva, tako da o svežini nema govora, ukrašena je i „nacifrana” i uglavnom izgleda privlačno. Ali takva hrana je prebogata skrivenim mastima i jako štetnim zasićenim masnim i transmasnim kiselinama – upozorava dr Radisavljević.

– Zahvaljujući dominantnom uticaju lanaca brze hrane, mi smo u stvari laboratorijski kunići trećeg milenijuma, tako da će posledice tek uslediti – smatra stručnjak i dodaje – jer ma ko bio „otac” neke bolesti, nepravilna ishrana joj je „majka”. Hranu bogatu dijetnim vlaknima, a siromašnu mastima, kakvu su jeli naši preci, zamenili smo obiljem peciva i slatkiša, zaboravljajući da su beli šećer i belo brašno glavni „krivci” za formiranje masne jetre koja otvara put mnogim problemima kao što su dijabetes, različiti tumori...

Brza hrana je takozvana gusta energetska hrana, koja u maloj količini sadrži mnogo kalorija, teško se vari i mogući je uzrok gojaznosti, upozorava doktorka. Ni način pripremanja takve hrane nije zdrav, jer se uglavnom prži na uljima koja se u fritezi greju ko zna koliko puta. Još je veći problem jednoličnost, jer kad stalno unosimo namirnice istog sastava, na bazi skroba i masnoća, organizam lišavamo svih potrebnih vitamina, minerala i antioksidanasa kojih ima samo u voću i povrću.

– Sve dok oko škola imamo isključivo kioske sa kroasanima i pljeskavicama neće biti ni pravilne ishrane, a imamo sve više dece od deset godina sa šećernom bolešću. Dok šira zajednica nešto u vezi s tim ne preduzme, i ne otvore se školske kuhinje, može se za užinu nositi obrok od kuće: integralni hleb i pecivo, dobro oprano voće i povrće i to bar pet različitih vrsta. Odlična užina za đaka bila bi recimo kuvana pšenica sa orasima, mnogo bolja od slatkog i masnog kroasana ili bele kifle, ili kuvan pirinač sa mlevenim bademima, griz sa bundevom, banane. Problem jeste kako u toku dana deci ili odraslima obezbediti takav obrok, ali ako ništa drugo, može se jesti sveže voće ili kupljene već pripremljene salate – napominje dr Nadežda Radisavljević.

------------------------------------------------------

Jedna pica, mnogo posla...

Dnevni unos kalorija trebalobida se poklapa sa dnevnom potrošnjom.U protivnom će se višak masti nataložiti baš tamo gde vam najmanje odgovara. Da biste sagoreli 1.230 kalorija, koliko iznosi jedna cela pica, trebalo bi da igrate fudbal, košarku ili da se bavite fitnesom čitav sat, što će „odneti” 600 kalorija, pa da vozite sobni bicikl pola sata, što je još 400, ostaće i za pola sata šetnje koja troši 130 kalorija, a ako posle toga vodite ljubav pola sata, umerenim stilom, utrošićete preostale kalorije. Ukoliko vam to zvuči naporno, možete se opredeliti za salate, koje u proseku imaju deset puta manje kalorija od jedne pice.

-----------------------------------------------------

Ukusno, ali i kalorično

Kalorijska vrednost brze hrane
Pica cela sa šunkom, kačkavaljem, šampinjonima  1230 kal.
Pica parče  390
Savijača s mesom od 250 g    780
Krofne  354
Burek sa mesom od 250 g   659
Pljeskavica u lepinji, bez priloga  976
Kroasan sa eurokremom  440
Sendvič s tunjevinom  534
Hamburger, veći, big-mek  540
Hamburger običan    245
Hot dog   280
Pomfri    230
Krofnice male sa šećerom, tri komada,    235
Dansko pecivo s pekmezom jedno   230
Salata od slatkog kupusa   100

------------------------------------------------

Ručak za ceo dan

Ko ruča u restoranima brze hrane, poznato mu je da vrlo brzo i ogladni, pa se može zavarati da je takav obrok lagan. A nije. Ako se na vašem poslužavniku našao „big-mek” on vredi 540 kalorija, veliki pomfri gotovo isto toliko – 500, čaša koka-kole 310, pita s jabukama 250, a sladoled s prelivima i više od 500! Imajući u vidu da osobi srednjeg doba za obavljanje srednje teškog posla nije potrebno više od 2000 kalorija, jasno je da je ovim jednim obrokom, bez salate i voća, ispunio dnevnu kalorijsku kvotu.

-------------------------------------------------------

Stara klopa, a ukusi novi

Postoje i dežurni degustatori novih brzih specijaliteta, taksisti ili studenti koji u velikom gradu, bez mamine kujne, žive na brzoj hrani, a koji na forumima razmenjuju iskustva o tome šta je trenutno najzanimljivije. Evo izveštaja iz prve ruke:

„Probala sam kod Dafa (Domaći urbani fast fud )tzv. koktel pljesku. U mleveno meso su umešani komadići vešalice i pilećeg belog, tanka je, lepo može da se zagrize, odličan ukus a i cena – pljeskavica od 200 g 200 dinara

„Ljute pice ’Tomine’ meni nikad dosta”

„A meni je neprevaziđen ćevap kod „Nišlije”.

„Što se ’Kebab grila’ u Ulici Goce Delčeva tiče, svaka im čast!”, hvali ih jedna „forumašica”. „Somun zagrejan, meso fino, prilozi super. Probala sam i ražnjić – malo junetina, malo jagnjetina – odličan. Još samo da gricnem i pileći marinirani ražnjić, pa da zatvorim krug”.

„Ko voli pite, kao mini-savijače, ni nalik na sarajevske il’ banjalučke, a skroz dobre, neka svrati u pekaru ’Zvrki’ u Takovskoj, i neka proba one sa sirom, mesom, zeljem, ili sa jabukama, višnjama, bundevom... Sve je super, super. Toplo preporučujem”.

„Postoji i jedna neugledna pekarica na uglu Dalmatinske i Ulice Stanoja Glavaša, pravi krš od barake, gde ne bih svratio ni u tri života, ali pecivo im je nenadmašno.”

„Lepinje u ’Čobanovom odmoru’ u Vojvode Šupljikca su slavlje za nepca. Ne znaš samo da l’ da klopneš ’čobansku lepinju’ zapečenu sa pretopom, kajmakom, i jajetom, ili s duvan čvarcima, pršutom, rolovanom prasetinom, kulenom, piletinom... Jeste žestoko, ali bogami i ukusno. Imaju i neke posne, s ribom, ali neka, hvala. Ne ogladne samo oni koji kose i vodu nose, već i oni koji sede pred kompom”, zaključuje jedan gurmanski nastrojen forumaš.

-----------------------------------------------------------

Divota zvana burek

Burek se jede u mnogim zemljama koje su nekad bile u sastavu Otomanskog carstva, priprema se i od lisnatog i od kiselog testa, puni se sirom, mlevenim mesom ili povrćem. Ime mu potiče od turske reči bur (savijati), ili možda od persijske reči birek.

U Turskoj i u Grčkoj prave ga sa feta sirom, dok je kurdski prazan, često posut prah šećerom. U Bosni burekom zovu samo uvijenu pitu s mesom, dok je u Srbiji okrugao, slojevitih kora a hrskave zlatnosmeđe korice, u tepsiji. Recept za okrugli burek je „usavršen” u Nišu, gde ga je još 1498. narodu predstavio čuveni turski pekar Mehmed Oglu iz Istanbula. U Nišu se svake godine održava i buregdžijada, a 2005. postignut je rekord – burek od 100 kilograma, prečnika dva metra, najveći ikad napravljen.

Buregdžinice postoje još od 18. veka. Ima ih širom Bosne, Makedonije, Crne Gore, podosta ih je i u Hrvatskoj, a ni Slovenci nisu imuni na čari bureka. U Beogradu ih nije bilo sve do 1990. Burek se prodavao uz ostalo pecivo u pekarama.

-------------------------------------------------------

Hrana obična, al’imena nisu...

Ako je brza hrana po repertoaru monotona, to se ne može reći i za imena mesta u kojima se priprema. Tako se jedan naš fast fud restoran zove „Duša”, drugi „Komša”, za vredne je tu „Cvrčak i mrav”, za gladne „Kuća šnicli”. Kome je uvek malo vremena može da svrati u „Pet godišnjih doba”. Ako je na dijeti, bolje da ruča kod „Tri ćevapa”, ako nije, tu su „Leteće pite” i „Krofna bar”. Umesto kod mame, može jesti i „Kod babe”. Pošto smo imali kinoteku i vinoteku dobismo i „Pljeskoteku”. Ljubitelje brzalica, kvizova i sličnih mozgalica, radovaće imena poput „Džorašo”, „Makoko” i „Falafel”. Ko otkrije šta znače i izgovori ih bez greške – možda osvoji i pljeskavicu gratis. Inače – pravac u „Ke skandalo”.

Nađa Orlić