Priprema nacionalnog programa ranog otkrivanja

Srbiji je neophodan organizovani skrinig mamografskim aparatima za prepoznavanje raka dojke, jer učestalost ove bolesti raste, a smrtnost kod nas je dvostruko veća nego sedamdesetih (prethodnog veka) – kaže za „Zdravlje” profesor hirurgije dr Radan Džodić, pomoćnik direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije za naučnoistraživačku delatnost.

– U Srbiji većina obolelih žena same sebi dijagnostikuju rak i to u fazi kada je tumor jasno opipljiv, a čak deset odsto njih na prvi pregled dođe u poodmakloj fazi kada tumor metastazira na skelet i pluća. Rezultat je da svega 35 odsto pacijentkinja koje dođu u Institut može da izbegne uklanjanje dojke bez koje, zbog neophodnog hirurškog odstranjivanja opasnih „zona”, mora da ostane u proseku 60 odsto. Takođe, ekstremno je nizak procenat onih koje dođu sa minimalnim karcinomom, uspeju da sačuvaju simetričan izgled dojki i ne operišu im se limfni čvorovi – svega jedan odsto. Uklanjanje dojke, koje zbog simetrije najčešće zahteva rekonstruktivnu operaciju obe dojke, izaziva psihičke i socijalne posledice i za pacijentkinje i za njihove porodice. Veliki broj je razvedenih brakova žena kojima su uklonjene dojke, kaže dr Džodić.

Glavni razlog za sve ove posledice, nastavlja, jeste nepostojanje nacionalnog skrininga koji je u razvijenom svetu obavezan, iako su pre pet godina osnovani timovi i sačinjeni vodiči za skrining. Mamografskim aparatima za skrining dojki, tvrdi, može na vreme da se otkrije i leči 60 odsto minimalnih karcinoma, znači manjih od 10 milimetara i smeštenih u kanalićima, odnosno onih koji se nisu još proširili u limfne žlezde. Tako u velikom broju slučajeva može da se spreči otklanjanje dojki.

– Seminari i sastanci predstavnika Ministarstva zdravlja i francuske ambasade svedoče da sada postoji ozbiljna namera države da se uvede ovaj program ranog otkrivanja raka kod žena u Srbiji, po kom bi trebalo opremiti 130 „skrining jedinica”. One podrazumevaju prostorije za mamografski aparat, za razvijanje filmova i zvučno izolovani prostor za eksperta radiologa, koji bi dnevno radio po 50 mamografija. Pokretni mamograf koji će stići i u udaljena sela samo je uvod i popularizacija skrininga, podizanje svesti i edukacija.

(/slika2)Kao francuski specijalizant dr Džodić je učestvovao u koordinaciji onkološkog projekta naše i francuske vlade. Francuska će nam pomoći u edukaciji stručnjaka za ovaj program. U planu je obuka najmanje 130 radiologa i isto toliko tehničara, tokom dvodnevnih seminara naših eksperata i stručnjaka Nacionalnog Instituta za rak Francuske, jednog od vodećih u svetskoj onkologiji, kako bismo postigli da se obavi najmanje 50.000 mamografija godišnje. Seminari su već počeli da se održavaju u Beogradu i Sremskoj Kamenici, a planiraju se i u Nišu i Kragujevcu. – Time se nadovezujemo na prethodni projekat francuske vlade vredan 400.000 evra, koji nam je obezbedio odlazak 87 onkologa na edukaciju u Francusku. Sada nema toliko novca za program, ali će ga biti dovoljno da se isfinansiraju dolasci stranih eskperata. Nakon obuke radiologa i tehničara i opremanja skrining jedinica, sledi edukacija hirurga, radioterapeuta i medikalnih onkologa, a kako bi se bolesnice valjano zbrinule, kaže.

Jedna holandska studija na osnovu podataka o 330 žena koj su operisali specijalizanti i podataka o isto toliko onih koje su operisali iskusni hirurzi, pokazala je da su hirurzi „sa stažom” uglavnom uspeli da spreče ponavljanje minimalnih karcinoma, dok su kod neiskusnih hirurga recidivi i širenja maligniteta češći. To je prost dokaz da je hirurgija ozbiljan faktor prognoze za bolesnika od raka dojke, podseća autor knjige „Hirurgija raka dojke”.

Mali je broj centara u kojima mogu da se urade operacije minimalnih karcinoma korišćenjem modernih tehnologija kao što je mapiranje limfnih čvorova, kojom se ubrizgavanjem radioaktivne supstance locira „žarište” i na osnovu toga lako odstrani zloćudni tumor. Tom metodom se putem označavanja limfnog čvora sagleda i stanje u pazušnoj jami. Osim metode mapiranja tehnicijumom sa koloidom kojom se na osnovu radioaktivnog materijala ručnom gama probom traže tumor i metastaze, postoji izuzetno precizan metod bojenja vitalnom ili plavom bojom koja se ubrizgava oko koluta bradavice pod kožu, čime se označi i „stražar” među limfnim čvorovima koji jasno poplavi, on se izvadi, ispita i ako nije potrebno– ne vade se limfne žlezde. Ovaj izuzetni metod može da dijagnostikuje metastaze manje od 0,1 milimetra i uveden je na Onkološkom institutu pre 10 godina, a koristi se još samo u Institutu u Sremskoj Kamenici, Nišu i Bežanijskoj kosi u Beogradu (od državnih bolnica).

– Edukacija hirurga je izuzetno bitna kako bi svaka žena na osnovu ovakvih nalaza dobila adekvatnu operaciju. Ima mnogo malih karcinoma i nakon dobro organizovanog skrininga žene neće ostajati bez dojki u najboljim, reproduktivnim godinama, zbog tumora od pet milimetara. Predlog je da se žene pozivaju na preglede pismenim putem, svi podaci slivaće se u jedan centar – Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut“, obavezno će biti dvostruko čitanje svih mamografija i upoređivanja novih sa starim. Jedini problem biće arhiviranje snimaka ali će nam francuske kolege, koji su prošli ove boljke, pomoći da i njega rešimo, kaže dr Džodić.

 -----------------------------------------------------------

Sedamdeset odsto obolelih iz „nerizičnih” grupa

Interesantno je da je 70 odsto žena obolelih od rajka dojke nema nijedan od poznatih faktora rizika kao što su direktno nasleđen organizam, hormonski faktor, alkohol, jako stresan život i gojaznost, te spoljašnje ozračivanje grudnog koša u terapijske svrhe – podatak je koji iznosi dr Radan Džodić. On ovu pojavu objašnjava pre svega dubljim genetskim faktorima, odnosno ozbiljnijim predispozicijama organizma da oboli od ove bolesti (kakav je slučaj skoro nepogrešivo oboljevanje žena u porodici od ove iste vrste karcinoma). U Onkološkom institutu postoji mogućnost hemijskog ispitivanja genetskih predispozicija uzimanjem krvi, ali je ovaj test skup, košta 500 evra, i praktikuje se samo onda kada ima indicija da se u najbližoj porodici rak dojke redovno ponavlja. Ukoliko se mutirani gen za rak utvrdi, na vreme se mladoj pacijentkinji predlaže potkožno uklanjanje tkiva dojke i rekonstrukcija. Žena sa potencijalnim ili već dijagnostikovanim rakom dojke u trećem milenijumu ne treba da ostane bez dojke, poruka je dr Radana Džodića.

 ----------------------------------------------------------

Rekonstrukcija

Kada se izvodi preventivna operacija kod dokazanog genetskog opterećenja ili teška proliferativna displazija, žljezdano tkivo se odstranjuje ispod kože a dojke rekonstruišu ugradnjom implantata ispod mišića.

Ukoliko se dojka odstranjuje zbog zloćudnog tumora, rekonstrukcija može da se uradi jednovremeno ugradnjom protetskog materijala ili kožnomišićnim režnjem u kombinaciji sa protezom. To se zove primarna rekonstrukcija.

Obzirom da je rak dojke najčešći u šestoj deceniji, te da su dojke u tom periodu opuštene, neophodna je i korekcija druge dojke, što se naziva simetralizacijom.

Dojka se može rekonstruisati i posle obavljenog lečenja, ta se rekonstrukcija naziva sekundarnom.

Sem ugradnje endoproteze dojku je moguće rekonstruisati i režnjevima od kože i sopstvenog mišićnog tkiva.

Rekonstruktivna hirurgija nije kozmetska hirurgija. Nju izvodi dobro edukovan rekonstruktivni hirurg. Rekonstruktivni hirurg je neizostavni član tima koji leči bolesnicu sa rakom dojke.

Simetričan izgled tela pomaže bolesnici da lakše prevlada osnovnu bolest.

Postoje i studije koje su pokazale da bolesnice sa rekonstruisanom dojkom ne samo kvalitetnije žive već i duže od onih bez rekonstrukcije u istom stadijumu bolesti.

U Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije za sada radi samo jedan rekonstruktivni hirurg, dr Olivera Kosovac, koja je uradila oko 1400 rekonstruktivnih zahvata, dok se još samo jedna mlada doktorka specijalizuje iz plastične i rekonstruktivne hirurgije (dr Branka Radmanović).