Od naše do njihove Marakane

Od Ramba do Peta, od naše do njihove Marakane, na putu dugom dve decenije, desetak hiljada kilometara i dve različite kulture, Dejan Petković je imao mnogo padova i promašaja, često zbog svoje otvorene i emotivne prirode. Jedan od prvih, desio se u reprezentaciji, u vreme selektora Slobodana Santrača (1994-98). Kada ga je Santrač pozvao da uđe na teren tek nekoliko minuta pre kraja utakmice u Buenos Ajresu (Argentina – Jugoslavija 1:0), Rambo je odbio. Ta neposlušnost koštala ga je odlaska na Svetsko prvenstvo u Francuskoj 1998. i nikada mu nije oproštena. Idućeg meseca navršiće se deset godina od Petkovićeve sedme i poslednje, prijateljske utakmice za reprezentaciju, koju je odigrao kao kapiten SRJ, decembra 1999.

Nije slučajno što je Rambo tek kao Pet, u zemlji fudbala, našao i prevazišao sebe. Ne samo što je sazreo trnovitim putem, već je tu, gde se ceni pravo majstorstvo i mrzi nepravda, prihvaćen srcem, kao pravi vođa, što i jeste po prirodi. Shvatili smo ponešto o tome tek u Riju, kada smo čuli mnoge obične ljude, kao što je navijač Flamenga Markos Roland, naš šahovski prijatelj, a sada i specijalni izveštač „Politike” iz fudbalskog Brazila. Najbolje je da njemu, ponovo, prepustimo reč:

„Pravo mi je zadovoljstvo da vam pomognem! Siguran sam da Pet zaslužuje mesto u vašem državnom timu na Svetskom prvenstvu i da će tako i tim Srbije biti jači! Mislim da to mogu da kažem, jer da je on Brazilac, a ja selektor Brazila (?!), verujte da bi Pet bio u timu, a s njim Adrijano, Kaka i nova zvezda Nilmar.

Za mene je Pet jedan od najboljih „nepoznatih” igrača koje sam video u životu. U Brazilu je 60-ih i 70-ih igrao Ademir da Guja. Gotovo celu karijeru je proveo u Palmeirasu, klubu koji su tada zvali ’Akademija’, zbog jedinstvenog stila, klasičnog fudbala na najvišem nivou. Ademir da Guja je mogao da igra mesecima, a da ne pogreši ni u jednom dodavanju...

Na njegovu nesreću, bilo je to vreme Peleovog Santosa, Garinčinog Botafoga, Niltona, Didija, Žersona... Veliki timovi, veliki igrači. Uz to, možda je bio i previše skroman, nije voleo da se hvali. Ademir je odigrao samo nekoliko utakmica za državnu reprezentaciju, a bio je briljantan igrač. Zato ga je u svojoj pesmi ovekovečio jedan od velikih brazilskih pesnika, Žoao Kabral de Melo Neto.

Kada vidim igrača kao što je Pet, bez šanse da zaigra na Svetskom prvenstvu 2010, setim se nepravde koju je pretrpeo Ademir da Guja, sin još jednog velikog brazilskog fudbalera, Domingosa da Guje. Pet je došao u Brazil, tu se sakrio i možda propustio svoje prilike. Srećni smo bili mi, Brazilci, što smo bez truda dobili fudbalera koji igra kao što se igralo ovde nekada, pre no što je došlo vreme ’fudbala za izvoz’.”

(Sutra: Brazilski smisao za lepotu)

---------------------------------------------------------------------------

Flamengo na bod do vodećeg Sao Paula 

Rio de Žaneiro, od našeg specijalnog izveštača

Na Marakani je preksinoć sve bilo spremno za prodor Flamenga na vrh tabele, na oko 35 stepeni po Celzijusu. Prethodno su navijači već proslavili dramatičnu pobedu Botafoga protiv vodećeg Sao Paula (3:2), u drugom delu Rija, i potrebna je bila samo pobeda protiv znatno slabijeg Gojasa. Prvih 75.000 ulaznica bilo je prodato još pre nedelju dana, pa je dodato još 3.000. Navijači su spremili specijalnu dekoraciju: mozaik od 92.000 komada, na velikim stubovima. Prizor je bio sjajan, mada tekst možda i nije bio skroman: „Odlučiće najveća masa navijača na svetu”.

Međutim, Gojas je igrao mnogo bolje i agresivnije nego u prethodnim utakmicama, kao da se oni bore za prvo mesto. Skrivili su oko 30 faulova (Flamengo devet), a jedan od igrača sa sedam faulova nije dobio ni žuti karton. Bili su opasni i u odbrani i iz kontre, kada je sjajni golman Bruno morao je da pokaže šta ume. Nadam se da će tako da igraju i iduće nedelje, na domaćem terenu, protiv vodećeg Sao Paula.

Pet je napustio teren petnaestak minuta pre kraja, iscrpljen. Igrao je dobro, mnogo se borio. Jedino ne razumem zašto je izvodio baš sve kornere i gotovo sve slobodne udarce. Zna se da su njegovi korneri s desne strane manje opasni, a često je morao da pretrči 60-70 metara do korner-zastavice i da se tako umara.

Dakle: Sao Paulo 62, Flamengo 61, Internacional i Palmeiras po 59 bodova. Što bi šahisti rekli, pozicija je nejasna, a važan cilj je i četvrto mesto, za ulazak u Kup „Libertadores da Amerika”, Južnoameričku verziju evropske Lige šampiona.

Vrućina raste i na terenu i van njega. Iduće nedelje Flamengo igra protiv Korintijansa iz Sao Paula, u kome je Ronaldo, prekjuče prikazao 20 minuta vrhunskog fudbala. Veliki Ronaldo igra za Korintijans od početka ove godine i sa njim je osvojio Brazilski kup. Trener ga u šali zove „debeli”, ali njegov majstorstvo je i dalje ogromno.

M. Roland