Tragovi „Blerovog rata"

Prema izveštajima agencija
London – Bivši britanski premijer Toni Bler naći će se među državnim službenicima koji bi narednih meseci trebalo da daju iskaze o pripremama, toku i posledicama invazije na Irak 2003. godine, izjavio je predsednik komiteta za sprovođenje istrage čiji će rezultati biti saopšteni najranije krajem sledeće godine – posle parlamentarnih izbora u prvoj polovini 2010. – što je izazvalo oštre kritike opozicije.

Istragu o eventualnoj odgovornosti vlade za greške koje su dovele do višegodišnjeg rata u Iraku najavio je premijer Gordon Braun 2008. godine, a komitet koji će je voditi formiran je u junu ove godine. Na njegovom čelu je ser Džon Čilkot, diplomata od karijere, a ostala četiri člana su dvojica istoričara, jedan bivši ambasador i predsednica komisije za postavljanje sudija. Čilkot je sam izjavio da ga brine što u komitetu nema pravnika i što svedoci neće svedočiti pod zakletvom.

Činjenica da je sastav komiteta birala vlada podgreva sumnje u objektivnost budućeg izveštaja, kao i to što su u njemu ser Martin Gilbert, istoričar koji je podržao napad na Irak i 2004. izjavio da bi na Džordža Buša i Tonija Blera „jednog dana moglo da se gleda kao na Ruzvelta i Čerčila”, i ser Lorens Fridmen, vojni istoričar koji je postavio temelje Blerove politike „humanitarnih intervencija”.

Koristeći Fridmenove teze, tadašnji britanski premijer je u Čikagu u aprilu 1999, tokom agresije na SR Jugoslaviju, objasnio kakve ratove Zapad treba da vodi.

„Ovo je pravedan rat, zasnovan ne na teritorijalnim željama nego na vrednostima. Ne smemo dozvoliti da bude osnaženo zlo etničkog čišćenja. Ne smemo stati dok ono ne bude obrnuto. Dvaput smo u ovom veku naučili da popuštanje ne funkcioniše. Ako dozvolimo zlom diktatoru da radi šta hoće, onda ćemo kasnije morati da prolijemo bezgranično više krvi i blaga da bismo ga zaustavili”, rekao je Bler misleći na Slobodana Miloševića, a kasnije je istu argumentaciju i drugo ime (Sadam Husein) iskoristio za pokretanje rata u Iraku.

Na jučerašnjoj prvoj otvorenoj sednici razmatrana je britanska spoljna politika prema Iraku neposredno pred rat, a ser Džon Čilkot izjavio je da je njegov komitet „apolitičan” i da će otvoreno pristupiti ulozi Ujedinjenog Kraljevstva u Iraku od 2003. do danas.

Zadatak ovog panela je da utvrdi šta se desilo u Iraku, da oceni šta je urađeno dobro, a šta ne i da odgovori na ključno pitanje „zašto?”, rekao je ser Džon, zaključujući da će iz tog odgovora moći da se izvuku pouke.

„Ovde nikome neće biti suđeno, ali nećemo se ustručavati od kritike... Ako kroz dokaze otkrijemo da neko nije ispunio svoju dužnost, da je pogrešio, to ćemo sigurno jasno reći”, objasnio je Čilkot, najavivši da će Toni Bler biti saslušan pri kraju istrage „kako bismo mogli da mu postavimo prava pitanja”.

Rad komiteta biće prekinut u vreme predizborne kampanje, od marta sledeće godine, pa do okončanja izbora, kako se ne bi uticalo na ishod – očekuje se da će vladajući laburisti biti poraženi od konzervativaca, a „nezgodne” informacije mogle bi da čine razliku između časnog poraza i katastrofe.

Prvi saslušani svedoci bili su ser Majkl Vud, bivši pravni savetnik Forin ofisa, ser Piter Rikets, predsedavajući Združenog obaveštajnog komiteta od 2000. do 2001, Sajmon Veb, bivši politički direktor ministarstva odbrane, i ser Vilijam Pejti, nekadašnji načelnik odeljenja za Bliski istok u Forin ofisu i sadašnji ambasador u Saudijskoj Arabiji.

Rikets je izjavio da su „neki” u Vašingtonu zahtevali zbacivanje Sadama Huseina i pre nego što je na vlast došao Džordž Buš, ali da se „retorika” o toj mogućnosti povećala nakon Bušovog ulaska u Belu kuću. Međutim, pre napada od 11. septembra 2001. Sjedinjene Države nisu pripremale agresiju na Irak, rekao je Rikets.

Danas bi trebalo da svedoče nekadašnji visoki funkcioneri ministarstva spoljnih poslova, a osnovna tema biće tvrdnje izrečene pre rata da Irak poseduje „oružje za masovno uništenje”.

V. R.

------------------------------------------

Peta istraga

Britanske vlasti vodile su već četiri odvojene istrage o ratu u Iraku – dve u Parlamentu, jednu zbog sumnjive smrti stručnjaka za biološko oružje Dejvida Kelija koji je optužio vlasti da su slagale da Sadam Husein može da upotrebi oružje za masovno uništenje i jednu u vezi sa obaveštajnim podacima koji su iskorišćeni kao opravdanje za rat.

Izveštaj sadašnje istrage mogao bi da bude objavljen tek početkom 2011. godine, što je naljutilo opoziciju koja je zatražila da deo izveštaja bude objavljen pre izbora, koji moraju da budu održani do juna 2010. Komitet je objavio da razmatra taj zahtev.