Novi amandmani – stare podele

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 26. novembra – Sudeći prema prvim reakcijama bošnjačkih i hrvatskih političara, neznatni su izgledi da nova verzija „butmirskog paketa“ amandmana na Ustav Bosne i Hercegovine bude usvojena. Bošnjačke stranke, naime, tvrde da su promene „kozmetičke prirode“ i da su „spisak želja Republike Srpske“. Hrvati negoduju zbog toga što nijedan njihov predlog nije usvojen, a posebno ih je naljutilo to što se nigde ne spominje njihov zahtev da dobiju svoj entitet ili federalnu jedinicu.

Dajući negativnu ocenu amandmanima, Predsedništvo Hrvatske demokratske zajednice 1990 ocenilo je da se njima „BiH učvršćuje kao konfederativna država dva centralizovana entiteta, jednog sa srpskom i drugog sa bošnjačkom dominacijom“. To, stav je HDZ 1990, „preti i samom opstanku države BiH“. Politički lideri iz Republike Srpske najavili su da će se o amandmanima izjasniti kada ih dobro prouče. S obzirom na to da su oni ranije izjavljivali da su im prihvatljive promene koje se odnose na usklađivanje Ustava BiH sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i na činjenicu da deo amandmana prelazi tu liniju, moguće je da će i srpske stranke biti protiv jednog dela predloženih ustavnih promena.

Optimisti nisu ni evropski političari. Šefica Komisije evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu Doris Pak je, izvestile su agencije, izjavila da je međunarodna zajednica „trebalo više da uzme u obzir raspoloženje koje vlada u BiH“. Ona je precizirala da predstavnici Evropske unije i Amerike nije trebalo da u BiH donose „paket svojih ideja“, već da se „baziraju na onome što je već postignuto, a to je Prudski sporazum“.

Amandmanima koje su na Ustav BiH uradili predstavnici Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država se, između ostalog, predlaže da zajednički organi BiH dobiju nove nadležnosti. I to u odbrani i obaveštajnim poslovima, politici regulisanja pitanja migracije, uspostavljanja i funkcionisanja jedinstvenog sistema indirektnih poreza i regulisanju međunarodnog transporta. Na zajedničke organe BiH bi, ako amandmani budu usvojeni, bila prenesena i sva pitanja koja su u vezi sa njenim pristupanjem Evropskoj uniji.

Kao podeljene nadležnosti zajedničkih organa i organa Republike Srpske i Federacije BiH navedene su unutrašnja bezbednost, oporezivanje, izborni proces, pravosuđe, poljoprivreda, nauka i tehnologija, životna sredina i lokalna samouprava. U amandmanima nije navedeno do koje granice o ovim pitanjima odlučuju zajednički, odnosno entitetski organi.

Amandmanima je promenjen i način odlučivanja u Predsedništvu BiH. Prema važećem Ustavu BiH, sve odluke su se morale donositi konsenzusom. Ako je neki od članova Predsedništva BiH preglasan, on je imao pravo veta na takvu odluku. Sada je broj pitanja o kojima se odlučuje konsenzusom bitno redukovan. „Predsedništvo konsenzusom vrši komandu i kontrolu nad oružanim snagama i obavlja druge dužnosti u oblasti odbrane, imenuje kandidata za predsednika Saveta ministara, imenuje članove Upravnog odbora Centralne banke BiH, dodeljuje odlikovanja i druga priznanja i, uz supotpis premijera, daje pojedinačna pomilovanja“, predloženo je u tački 3. na član 5. Ustava BiH.

Umesto 15, Dom naroda će, ako amandmani budu usvojeni, imati 21 delegata – dve trećine iz Federacije i trećinu iz Republike Srpske. Delegate ne bi, kao do sada, birali entitetski parlamenti već Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH, i to tajnim glasanjem, s tim da će „od sedam delegata, svaki konstitutivni narod imati najmanje šest“. Domu naroda, čemu se protive bošnjačke stranke, ostaje i zakonodavna uloga. To znači da nijedan zakon usvojen u Predstavničkom domu ne može stupiti na snagu ako ga ne potvrdi Doma naroda.

Broj poslanika u Predstavničkom domu trebalo bi da se poveća sa 42 na 87. Iz Federacije BiH se, kao i do sada, biraju dve trećine, a iz Republike Srpske jedna. Novina je i to da iz Federacije BiH moraju biti najmanje dva poslanika koja ne pripadaju nijednom konstitutivnom narodu, a iz Republike Srpske jedan. Poslanici se biraju neposredno u entitetima. Bošnjačkim političarima, pogotovo lideru Stranke za BiH Harisu Silajdžiću, najviše smeta to što u Predstavničkom domu ostaje princip entitetskog glasanja, što znači da su odluke pravosnažne ako za njih glasa najmanje dve trećine poslanika iz svakog entiteta.

Na čelu Saveta ministara BiH trebalo bi da, umesto predsedavajućeg, bude predsednik, odnosno premijer. Ovaj organ bi vodio spoljnu politiku, koja je sada u rukama Predsedništva BiH. Savet ministara bi od Predsedništva BiH preuzeo i predlaganje budžeta zajedničkih organa BiH. On bi donosio „podzakonske i druge akte kako je predviđeno zakonom BiH, usmeravao rad institucija i tela Saveta ministara, obezbeđivao da BiH ispunjava svoje domaće i međunarodne obaveze u skladu s Ustavom i zakonom“. Predsednik Saveta ministara bi utvrđivao „prioritete i opšti pravac rada Saveta ministara“. U dodatnim odredbama o Savetu ministara navedeno je: „Sastav, odlučivanje, ostavke, upražnjena mesta i njihovo popunjavanje, izglasavanje nepoverenja i druga pitanja od značaja za rad Saveta ministara uređuju se zakonima BiH. Ministarstva i njihove nadležnosti utvrđuju se zakonima BiH.“

Boro Marić

----------------------------------------------------

Nova uloga Predsedništva BiH

Prema predloženim amandmanima BiH bi, ubuduće, imala „predsednika i dva potpredsednika koji zajedno čine Predsedništvo“. „Predsednik BiH je, ujedno, i predsednik Predsedništva. Članovi Predsedništva ne smeju biti iz istog konstitutivnog naroda“, definisano je amandmanom na član 5. Ustava BiH. Osim toga, Predsedništvo se više ne bi biralo neposredno, već u Parlamentarnoj skupštini BiH. Listu kandidata utvrđivao bi Dom naroda, a potvrđivao bi Predstavnički dom. Interesantno je i ovo: „Kandidati za Predsedništvo su članovi Predstavničkog doma koji nisu izabrani u Dom naroda.“