Nepodnošljiva lakoća etiketiranja

U Leksikonu stranih reči i izraza Milana Vujaklije pojam polemika označava veštinu prepiranja. Ona se ne ogleda u što većem korišćenju pogrda, kleveta i uvreda kojima se diskvalifikuje druga strana već u argumentovanom i činjenicama potkrepljenom iznošenju sopstvenih stavova. Stoga je bitno razjasniti zbog čega se jezik i postavke u tekstovima Miloša Šobajića, objavljenih u prethodnim brojevima Kulturnog dodatka Politike (povodom, prema rečima autora, ovogodišnjeg Oktobarskog salona), ne mogu smatrati polemičkim. U krivičnom pravu, osoba koja klevetanjem i uvredama nanosi štetu drugom licu, dužna je da u procesu iznese materijalne dokaze o svojim tvrdnjama. Znači – dokazivanje u postupku je na onome ko nešto tvrdi a ne na onome ko je tim tvrdnjama pogođen.

U prvom tekstu objavljenom pod nazivom “Oktobarski vilajet”, Šobajić se predstavlja kao osoba koja reaguje sa pozicije predsednika Upravnog odbora Kulturnog centra Beograda, institucije koja je tradicionalni organizator salona. Šobajić iznosi tvrdnje bez ijednog materijalnog dokaza: da je salon dokaz da živimo u tamnom vilajetu,  da je reč o “državnoj avangardi” na svetskom nivou(sic!), da umetnici pripadnici “državne avangarde”i kustosi zajedno udarnom pesnicom sprovode direktivu po kojoj umetnici treba da misle i rade, da salon odiše diletantizmom i levičarskim kičem  i da ova pojava datira već nekoliko decenija, nametnuta administrativnim putem uz svemoćnu podršku države i da država to sve podržava jer umetnik – mislilac više nije potreban.

Obzirom da se predsednik UO Kulturnog centra postavlja administrativnim putem, tačnije izvršnom odlukom Skupštine grada na predlog gradskog Sekretarijata za kulturu, Šobajić samog sebe denuncira i demisionira sa položaja slobodnog umetnika – mislioca. Decom koja se igraju u pesku naziva izlagače Peđu Neškovića (71), Želimira Žilnika (67), Rašu Todosijevića (64), Miljenka Deretu (59), Živka Grozdanića (52), Branimira Stojanovića (51), Zorana Naskovskog (49), Zorana Todorovića (44), uključujući i selektora Branislavu Anđelković (42). 

Uputimo se stoga u nešto bližu prošlost.

Za potrebe izložbe “O normalnosti – umetnost u Srbiji 1989 – 2001”, održane u Muzeju savremene umetnosti 2005., u okviru segmenta “Umetnost i javna stvar”, obrađeni su svi tv prilozi o likovnoj umetnosti iz Drugog dnevnika RTS-a koji su emitovani u ovom periodu. Ukupno je pronađeno oko 80 priloga. Miloš Šobajić se pojavljuje u više od 10, što kao promoter svojih samostalnih izložbi, što kao učesnik grupnih izložbi i kolonija, što ga pojedinačno čini ubedljivo najzastupljenijim umetnikom u najudarnijem informativnom terminu na državnoj televiziji devedesetih.

Da je napad na ovogodišnji Oktobarski salon sračunat da bi se preko njega ostvarili neki drugi ciljevi, postalo je nešto očiglednije već u prvoj rečenici drugog Šobajićevog oglašavanja na stranama Kulturnog dodatka A šta ću jadan, kad sam Evropljanin. Rečenica glasi: “Komentarišemo u Londonu Edvard Lusi-Smit, vodeći teoretičar savremene umetnosti (autor najnovije monografije o meni), i ja tekst u Politici  pod naslovom ‘Ali, avaj, levičari nam sve oteše’.”

Pošto nas obaveštava o novoj knjizi Edvarda Lusi Smita (izdanje Filip Vilson pablišers, London), Šobajić u tekstu ističe i da je Lusi Smit njegov prijatelj.

Edvard Lusi Smit je poznati engleski publicista, pesnik i fotograf, istoričar po formalnom obrazovanju, pisac i urednik mnogobrojnih popularnih publikacija širokog dijapazona. Lusi Smit nigde u okviru struke nije percipiran (pa ni na sopstvenoj veb stranici) kao vodeći teoretičar savremene umetnosti, sa čim njegov prijatelj Šobajić očito nije upoznat.

Ko je londonska izdavačka kuća zvučnog imena Filip Vilson pablišers? U njenoj ponudi postoje još tri monografije o ovdašnjim umetnicama čija su dela značajno zastupljena na našem tržištu umetničkih dela: Olje Ivanjicki, Miće Popovića i Voje Stanića. Imajući u vidu efikasnost protestantskog poslovnog modela, postavlja se pitanje zašto bi londonski izdavač publikovao skupocena monografska izdanja o našim autorima koji su slabo zastupljni na njihovom i širem svetskom tržištu savremene umetnosti, a ne recimo Ivana Grubanova i Đorđa Ožbolta koji se odlično kotiraju na tom području. Možda odgovor leži u tome da je Filip Vilson pablišers, kako stoji na vebsajtu firme, otvoren za sve želje potencijalnih klijenata, a da je direktor, naše gore list – Slobodan Prohaska. Prema biografiji objavljenoj na sajtu konsultantske grupacije Adizes, Prohaska je u svojoj dosadašnjoj karijeri bio zamenik premijera Srbije Dragutina Zelenovića i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, zamenik predsedavajućeg Geneksa, direktor Aeroflot lizinga i revizorske kuće Diloit i Tuš za Jugoslaviju, izvršni direktor i član odbora Federalne banke za Srednji istok, itd. I tu se negde sklapa potencijalni mozaik Šobajićeve reakcije.

Cilj ovogodišnjeg salona bio je predstavljanje široj publici nekih od autora koji su trajnije prisutni i uključeni u vodeće tokove na međunarodnoj sceni. Takvo dokazivo pozicioniranje ovdašnjih autora verovatno unosi nemir u oblast trgovine savremenom umetnošću na našem prostoru jer za autore koji su na ovdašnjem tržištu najprisutniji i najskuplji, takvi dokazi ili ne postoje ili  ne odgovaraju reputaciji najčešće stečenoj  učestalom medijskom promocijom.

U to se lako može uveriti  prostim ukucavanjem bilo kog imena izlagača na salonu i Šobajića u internet pretraživačima. Londonsko-berlinski Artfekts.net, referentan i specijalizovan za savremenu umetnost, na osnovu relevantnih podataka dobijenih od vodećih muzeja, galerija, kulturnih centara, sajmova prati frekventnost i potražnju za čak 223000 umetnika (i živih i mrtvih) iz celog sveta koje rangira prema zastupljenosti i reputaciji institucija u kojima izlažu.

Od umetnika rodom s ovog područja, Marina Abramović na ovoj listi trenutno zauzima 38. mesto, Milica Tomić 608, Bojan Šarčević 665, Tanja Ostojić 1172, Raša Todosijević 2333, Zoran Naskovski 2367, Biljana Đurćević 3116, Katarina Zdjelar 3985, Mihael Milunović 4033, a Miloš Šobajić 32730!

Tako se stvari strukturišu u svetu proverivih informacija.