O ravnoteži uma i dobrote

Pojava Njegove svetosti patrijarha Pavla u najmračnije vreme novije srpske istorije bila je pravo čudo, milosrdni dar Božji, iskra nebeske svetlosti u mrkloj zemaljskoj tami. Danas, pošto se upokojio u Gospodu i kada ga je na onaj svet ispratilo više od pola miliona ljudi, valja da se upitamo šta je njegova čudesna pojava značila za Srbiju, koji nam je zavet ostavio. Patrijarh Pavle imao je nepatvorenu harizmu, gotovo magičnu moć uticaja na ljude, verne i neverne. Ali njegova harizma, za razliku od političkih vođa, nije bila delo marketinga, moćnih medija niti je počivala na statusu, već je bila izvorna, zadobijena ličnom duhovnom snagom i Božjom milošću. U vreme vladavine ovozemaljskih moćnika, ovaj sveti čovek nam je pokazao da se veliki uticaj može temeljiti na moralnoj moći. Njegov nesporni autoritet počivao je na duhovnoj moći, na vrlinama ljubavi, dobrote, razumevanja, čojstva i praštanja.

Skroman, tih, dobroćudan, asketski posvećen Crkvi i narodu, patrijarh Pavle, bio je jedinstven lik među srpskim patrijarsima. A opet, bilo je u njemu nešto duboko sveopšte, tipsko, arhetipsko. Njegova svetačka pojava u vreme masovne provale razobručenog zla i zverskog nasilja, iskušenja i postradanja srpskog naroda, podseća na čudesnu pojavu starca o kojem pripoveda Svetlana Velmar Janković u Vračaru. Taj mitski lik, koji se javlja ubajkama isnovima u ruhu čarobnjaka, sveštenika ili učitelja, predstavlja arhetip Mudrog starca. OnotelovljujeDuh, Mudrost, Intuiciju isliku Božju,a javljase, veliJung,u„nekojsituacijiukojojsuuvid, razumevanje, dobarsavet, odluka, planisl. potrebni, alisenemogudonetivlastitimsnagama”. On seupredanjuiu životupojavljujekadaječitav naroddospeoukritičnu, naizgled, sa stanovišta razuma i znanja,bezizlaznusituaciju. Tadamupriskačeupomoć kolektivnonesvesnoiarhetipDuha. I naš mudri i plemeniti starčić, došao je na svetosavski tron apostolskim načinom izbora, odnosno Božjom milošću, upravo u vreme moralnog posrnuća, zabludelosti, lutanja i nesnalaženja srpskog naroda pred sudbonosnim odlukama. Patrijarh Pavle je tada, u to apokaliptično doba mržnje i surovih ratova, svojim životom posvedočio jevanđeljsku istinu i ostvario svoje poslanje. Svojom blagorodnom pojavom donosio je milost ljubavi, a svojom mudrom i blagom rečju unosio je svetlost i smisao u mračan, apsurdan i užasan život s kraja 20. veka.

Njegov zavet svom svetosavskom narodu je hrišćanska poruka da se na zlo ne odgovara zlim, da je vazda bolje trpeti zlo, nego ga nanositi, da je bolje biti stradalnik i progonjen, nego nasilnik i progonitelj. A to je i poruka majke Jevrosime: „Bolje ti je, sine, izgubiti glavu, nego svoju ogrešiti dušu”. U doba najveće netrpeljivosti i patološke mržnje, patrijarh je propovedao trpeljivost, blagost, razumevanje, ljubav i praštanje. U vreme najsurovije borbe za opstanak, on je opominjao ljude na čoveštvo i dostojanstvo, na neprolazne vrednosti.

Ali čuvena patrijarhova poruka: Budimo ljudi, a nikada neljudi, ne znači da treba mirno trpeti, ne opirati se nasilju, te slepo i glupo srljati u smrt. To se najbolje vidi u njegovom lucidnom tumačenju reči Isusa upućene svojim učenicima: Eto, ja vas šaljem kao ovce među vukove: budite, dakle, mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi (Jevanđelje po Mateji, gl. 10, 16). Evo kako to mesto, tu jevanđeljsku poruku tumači Patrijarh Pavle: „Buditemudrikaozmijeibezazlenikaogolubovi, znači, razvijajtesvojeumnesposobnostisveviše, poduslovomdaparalelnorazvijateusebidobrotu. Noumjehladan, adobrotatopla, alislepa. Stogasunampotrebniiumidobrota, dajednodrugomdržiravnotežu, daumnepređeuzloću, adobrotadanepređeuglupost.”

Patrijarhov ovozemaljski život je okončan, a njegovo poslanje ispunjeno. Svom sinovcu je, kažu, ostavio sat i budilnik, a svima nama svoj čestiti lik podvižnika i besmrtne duhovne darove. U amanet nam je ostavio težak zadatak da budemo ljudi, da ne činimo zlo, da razumemo i poštujemo druge ljude, nacije i vere. Na nama je koliko ćemo poslušati ovu blagu reč, da li ćemo se prenuti i krenuti putem duhovnog i moralnog preobražaja.

Profesor Beogradskog univerziteta