Novi komesar za stara nadanja

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 28. novembra – Jučerašnje imenovanje novih evropskih komesara povod je za mnoge komentare, a jedna od intrigantnih tema jeste izbor Štefana Filea iz Češke za komesara za proširenje i susedsku politiku, a možda još više činjenica da su komesarijati spojeni. Na istoku Evrope to je kod mnogih probudilo nadu, navode prvi zaključci, ali još nije kristalno jasna podela nadležnosti u novom velikom komesarijatu. File je rekao da je prioritet da već započeti pristupni pregovori budu okončani, ali je obećao da neće zaboraviti ostale države i posebno zapadni Balkan.

Niku Popesku, naučni saradnik Evropskog saveta za spoljne odnose u Londonu, koji se bavi istočnim susedima EU i Rusijom, ocenio je da je posle depresivnih komentara zbog imenovanja predsednika Hermana van Rompuja i šefa diplomatije EU Ketrin Ešton stigla još jedna novost proistekla iz nove spoljne politike Brisela koju je nazvao zanimljivom.

On je u autorskom tekstu za „EU Obzerver” naveo da je „pre nekoliko meseci u Briselu čuo žamor da je još rano za nove države članice EU da preuzmu komesarijat za proširenje u novom sastavu EK, ali očigledno je da nije bilo prerano. Takođe sam tada čuo da Češka neće dobiti značajan portfelj u novoj EK zbog dugotrajnog protivljenja njihovog predsednika Vaclava Klausa”.

Kao još važnije on je naveo da nikada nije očekivao da će države koje zaziru od proširenja pristati na spajanje dva portfelja, za proširenje i za politiku prema susedima. „Za mnoge u EU to je pogrešno slanje signala Moldaviji ili Ukrajini koje žele u EU. Mislio sam da je Briselu potreban poseban komesar za susedsku politiku i nisam verovao da je politički izvodljivo da isti komesar bude zadužen i za proširenje i za komšiluk. Prevario sam se”, objasnio je autor koji je dodao da je ovo inovacija, ali i povratak na 2003. godinu kada se proširenjem i EU i njenom politikom prema susedima upravljalo iz iste sobe. On je naveo da posle „velikog praska 2004. godine” nije više bilo potrebno držati tako veliki komesarijat pa je on rasformiran na dva posebna”. Ipak, evropski analitičar tvrdi da mu nisu jasne podele nadležnosti i uočava da zvanično stoji da je File nadležan za proširenje i deo portfelja spoljnih poslova koji se odnosi na susedstvo, ali da postoji i rečenica koja kaže da će biti „bez uticaja na stvaranje buduće Evropske službe za spoljašnju akciju(EEAS)”. On iz toga zaključuje da nije jasno kakvi su odnosi u Fileovom timu i da li to znači da će deo tima koji se bavi susedskom politikom biti pod kapom EEAS, a drugi ne.

Prema izveštajima sa istoka Evrope tamo je zbog spajanja komesarijata porasla nada proevropskih snaga u dugoročnu perspektivu članstva u EU, a takva osećanja su prisutna u Ukrajini, Moldaviji, Belorusiji. Iz Gruzije je stilo i zvanično reagovanje tamošnjeg ministra za evro-atlantske integracije koji je ocenio da je veoma pozitivan signal što su proširenje i politika prema susedima pod istim šeširom.

File je za češke medije naveo da su u centru njegovog interesovanja balkanske zemlje ističući Hrvatsku i Tursku koje su u pregovorima. Ideja da Brisel Turskoj treba da ponudi neku vrstu privilegovanog partnerstva umesto punopravnog članstva, sve više golica maštu ne samo nemačkih demohrišćana koji se za nju zalažu. Možda upravo zato neke države sa istoka vide u tome nadu za sopstveni alternativni put u Evropu, verovatno više nego što veruju u novi „veliki prasak”.

V. Jokanović