Promotorke sa diplomom

Dvadesetčetvorogodišnja Milica Svrzić je pre devet meseci završila Filološki fakultet u Beogradu, smer engleski jezik i književnost. Apsolventski staž je jedva načela, jer je, kako kaže, želela da se što pre zaposli i potpomogne kućni budžet.

– Broj biografija koje sam poslala raznim poslodavcima meri se stotinama. Prvo sam tražila poslove isključivo u struci, a onda i one koji imaju bar jednu dodirnu tačku. Kada bi me pozvali na razgovor uvek bi se javio problem zvani „nedostatak iskustva”. I tako, što bi se reklo „trbuhom za kruhom”, počela sam da radim kao promotorka – objašnjava za „Politiku” Milica Svrzić.

Ako neko ima dilemu ko su to promotorke, evo objašnjenja: to su one lepe i nasmejane devojke koje stoje u prodavnicama, parfimerijama, na ulicama i nude vam da probate njihovu robu, koja je po pravilu na „specijalnoj ponudi”.

Škola za ovo zanimanje ne postoji, a uglavnom se njime bavi lepši pol. Nastalo je kao rezultat prezasićenosti tržišta robom, s jedne, i slabljenja kupovne moći, s druge strane.

–  Na primer, na poslednjem sajmu na kome sam radila za štandovima su sedele studentkinja završne godine medicine, devojka koja je diplomirala stomatologiju, pa jedna profesorka književnosti... Sve imamo isti problem, pa nam je ovaj posao dobrodošao. Istini za volju, dobro je i plaćen za vreme i napor koje uložimo. Poređenja radi, ja kao početnik prevođenje jedne kucane strane ne mogu da naplatim više od četiri evra, a za dva dana na sajmu zaradim i 60 evra – ističe Milica i dodaje da ovo nije siguran posao, jer zavisi od toga da li će i kada poslodavac imati potrebu da nekog angažuje za reklamiranje svog proizvoda.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje objasnili su nam da službena nomenklatura ne poznaje ovo zanimanje. Takođe, rečeno nam je i da poslodavci ne daju oglase za posao u kome traže promotorku ili promotora, već to drugačije formulišu.

Nada Bodrežić, glavni menadžer u omladinskoj zadruzi „Pro biznis” iz Novog Sada, objasnila nam da su promotorke najtraženije u velikim gradovima. Naravno, predvodi Beograd, a za njim Novi Sad, Kragujevac i Niš.

– Međutim, u poslednje vreme „probudili” su se i manji gradovi. Posao promotora posebno je interesantan studentima, jer se ne radi svaki dan. Primanje uglavnom zavisi od poslodavca, a kreće se između 1.000 i 2.500 dinara za šest, odnosno osam sati  – rekla je Nada Bodrežić. Ona nam je navela i uslove koje kandidati treba da ispunjavaju. Tako, pored prijatnog izgleda, komunikativnosti i vedrog duha, jednog promotora moraju da krase i osobine poput prodornosti, dinamičnosti, zatim izrazita moć ubeđivanja, pouzdanost itd.

– Pravila naše organizacije nalažu da osoba koja želi da se bavi ovim poslom mora imati više od 18, a manje od 26 godina, kao i to da ima status učenika, odnosno studenta – naglašava naša sagovornica.

Ono što bi u obrazovnom sistemu bila magistratura u ovom poslu jeste zvanje promo lider, a to je osoba koja prati uspešnost promocije i rad promotora. Za to zvanje u poslovima promocije, kako stoji u zahtevima organizacije „Pro biznis”, potrebni su poznavanje rada na računaru, vozačka dozvola i posedovanje ličnog vozila.

– Ne sanjam o tome da postanem promo lider, već da kad završim fakultet nađem posao u struci – za naš list kaže nasmejana Anđelka Brđanin, student Tehnološko-metalurškog fakulteta, koju smo zatekli ispred jednog štanda.

Višnja Dugalić