Između sutra i juče

Rokenrol se može shvatiti i kao naučni metod. Njime se, naime, može istražiti artistički impuls u prvobitnom obliku; pre nego što ga uticaji iz spoljašnje sredine uobliče u skladu sa prihvaćenim shvatanjima i normama. Album „She’s The Dutchess, He’s The Duke” dueta „The Dutchess And The Duke” iz prošle godine je dobar primer za to. Dva elementa su bila u igri. Potreba za izrazom i stil. To što je muzika povremeno ličila na onu koju smo čuli na pločama sastava „The Rolling Stones” i „Velvet Underground” nije iznenađenje. Artistička manipulacija na pločama tih velikih rok grupa je podešena tako da ne remeti primalnu prirodu njihove muzike.

Ovih dana se pojavio novi album ovog dueta. Zove se „Sunset/Sunrise”. Jedan nadahnuti novinar je napisao da on liči na imaginarni film čija bi prva scena bila ona kojom se završava legendarni vestern Džordža Stivensa „Šejn”: Alan Lad odlazi u daljinu, a dečak viče „Šejn, vrati se”. Drugim rečima, detinjstvo se završilo i tzv. život stupa na scenu. Džesi Lorc, muška polovina dueta i autor svih pesama, postao je otac i ozbiljne stvari dolaze na red. Ne mogu se više bezbrižno drndati rifovi Kita Ričardsa i pisati luridovski stihovi.

Džesi Lorc i njegova partnerka Kimberli Morison su predstavnici rok scene Sijetla. Iste one koja je svetu podarila grandž. Kurt Kobejn je svoj dug prema njoj platio onim što je uradio 5. aprila 1994. godine. Lorc i Morisonova obavljaju drugačiju transakciju.

Jednostavnost i naivnost koji su krasili prvi album dueta „The Dutchess And The Duke”, na ovom novom dobili su nekoliko ukrasa. Prvi se odnosi na delikatnu produkciju koju je uradio Greg Ešli iz sastava „The Gris Gris”. Uveo je nove instrumente, obogatio aranžmane, na drugačiji način razmestio svetla unutar Lorcovih pesama. Tamo gde su na prvom albumu bili bes, sumnja i mržnja sada su strah, nagoveštaji i neizvesnost. Rokersku propulzivnost zamenili su zamišljenost i nedoumica. To najbolje ilustruju uvodne pesme „Hands” i „Scorpio”.

Pesme sa albuma „Sunset/Sunrise” govore o kraju jednog životnog doba i početku novog. Numera „Let It Die” najbolje predstavlja poziciju u kojoj se nalaze rokeri koji se suočavaju sa odrastanjem. S jedne strane su ljubav prema voljenoj ženi i ushićenje zbog bebe koja je na putu, a sa druge strah od porodičnog života, njegove zatvorske prirode i dosade koju podrazumeva. Jedan od stihova u naslovnoj pesmi „Sunset/Sunrise” glasi: „We belong to tomorrow and yesterday”. Suština je pogođena. Sutra i juče, a između izgubljeni mladić.

Album „Sunset/Sunrise” je opasna ploča. Tiha i suzdržana na prvi pogled, a u stvari potpuno luda i besna. Na njoj se nalazi muzika za večite dečake (i devojčice) koji pate od tzv. kompleks Petra Pana. „The Dutchess And The Duke” pevaju za one kojima je teško da odrastu i preuzmu odgovornost.