Šoping maraton na „crni petak"

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 29. novembra – U prohladnoj novembarskoj noći dugi redovi su se formirali odmah posle ponoći. Vrata su se otvarala u tri sata, ponegde u pet, a na nekim mestima prethodnog dana nisu ni zatvarana – samo su u određeno vreme počele da važe nove cene.

Po svemu, minuli „crni petak” - dan najvećih rasprodaja u godini, dan koji je „crn” samo figurativno jer donosi prekretnicu u poslovnim knjigama trgovaca, koji, prema uvreženom mitu, sve dotle posluju „u crvenom”, sa gubitkom, da bi baš prvog dana posle Dana zahvalnosti (koji pada u poslednji novembarski četvrtak), prešli „u crno”, postali profitabilni – nije se razlikovao od prethodnih. Nije, istina, bilo tragedija kao lane, kada je rulja pregazila jednog vratara u Valmartu, najvećem diskontnom lancu u Americi (i na svetu), i kad su u jednoj prodavnici igračaka na Floridi potegnuti pištolji odneli dva života posle spora oko toga ko ima pravo preče kupovine. Bilo je dakle više reda, između ostalog i zbog preduzetih mera predostrožnosti, ali 24 sata kasnije, u subotu, nije bilo odgovora da li je ovaj tradicionalni šoping maraton postigao cilj.

A cilj ovoga puta nije bio samo da preokrene sreću trgovaca, nego i nacionalne ekonomije. Amerika jeste potrošački raj, ali da nije ne bi bila Amerika – od potrošnje zavisi najmanje dve trećine njene ekonomije. Pri kraju druge godine ekonomske krize ovaj „crni petak” je trebalo da pruži odgovor – da li je recesija zaista gotova kao što pokazuju statističke brojke, ili još traje u glavama Amerikanaca.

Prema prvim utiscima, verovatnije je ovo drugo. Juriš na diskonte i robne kuće ovoga puta bila je i patriotska dužnost – da se zemlja izvuče iz krize. Ali pokazalo se da Amerikanci u ovom momentu više brinu o sebi nego o zemlji. Jesu juče trošili, ali, kako pokazuju medijski izveštaji – a i neposredan uvid na nekim poprištima u Vašingtonu i okolini kad je prvi talas prošao – nekako „strateški”.

„Nisam toliko glupa da ne mislim kako sutra mogu da ostanem bez posla”, rekla je tako pred televizijskim kamerama jedna šoperka objašnjavajući da će ove godine njena porodica na praznične kupovine potrošiti 75 odsto manje nego lane.

Slično raspoloženje odražavaju i ankete sprovedene uoči „crnog petka”: iako su pokazale da će u radnjama tokom ovog vikenda biti više od trećine nacije, dakle oko 130 miliona ljudi (više će ih znači izaći u šoping nego što je izašlo na prošlogodišnje predsedničke izbore koji su inače imali najveći odziv u istoriji), ali da će opreznije otvarati svoje novčanike i provlačiti kreditne kartice nego lane. Prosek ovogodišnje kupovine biće 390 dolara po porodici, prema 418 lane.

Prošlogodišnji crni petak je protekao u kriznom šoku, a ovogodišnji u oprezu proisteklom iz iskustva i još realnih strahova da bi ipak moglo da bude gore. Nezaposlenost je najveća u poslednjih 26 godina (10,2 odsto), a prognoze su da će poslodavci čak i kad im krene, sporije primati novu radnu snagu – za svaki slučaj.

Otuda šoping, koji je prema Li Ajnzbergu, autoru knjige „Šoptimizam” o potrošački navikama Amerikanaca, „u suštini čin optimizma”, ovoga puta je bio obeležen blagim pesimizmom. Jeste da je većina „zamorena štednjom”, jeste da „američke vrednosti” nikad, kako konstatuje „Volstrit džornal”, „nisu uključivale stiskanje dolara u ruci”, ali vremena se menjaju. Ovaj „crni petak” je došao na kraju teške godine i u okolnostima kada nije baš sigurno u kojoj meri će sledeća biti bolja.

Toga su bili svesni i trgovci, koji su se i sami tokom minulih 365 dana prilagodili realnostima: smanjili donekle broj artikala u magacinima, reducirali prodajni prostor i skresali još neke troškove. Znali su da će ovoga puta biti manje „impulsivnog trošenja”, kupovine iz zadovoljstva, a ne iz potrebe, pa su se potrudili da ponudu formiraju tako da postane neodoljiva. Uz to, specijalne cene: recimo laptop čija je redovna cena 550 dolara, mogao je, ali samo između pet i 11 sati pre podne da se kupi za 197 dolara, minđuše sa dijamantima od pola karata koje koštaju 600 dolara, u „Mejsisu” su juče imale cenu od samo 199 – ali po principu „ko pre devojci...”. Televizor LCD je mogao da se pazari za 250 dolara, GPS uređaj za samo sto, tri puta jeftinije nego dan pre – i to je objašnjenje za duge redove po mrklom mraku i hladnoći u novembarskoj noći.

Minuli „crni petak” je zapravo bio samo uvod u praznike i praznično trošenje. Ovog vikenda će se pazariti za oko 40 milijardi dolara, a do Božića će se u kase trgovaca sliti još deset puta toliko. Ali suštinu prazničnog raspoloženja u doba krize, možda je najbolje sažeo karikaturista „Vašington posta”, na kojoj mušterija prodavcu postavlja sledeće pitanje: „Imate li poklon koji poručuje – volim te koliko mi omogućava ova recesija?”.