Kostić protiv Srbije

„Kostić protiv Srbije” ostaće upamćen kao prvi slučaj u kome je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo presudu za nelegalnu gradnju u korist porodice sa Voždovca koja je dokazala da joj je ugrožen životni prostor. I ne samo to. Pamtiće se i kao loš primer jer država Srbija ni posle devet meseci od pravosnažnosti presude nije u potpunosti ispunila svoju obavezu – da sruši bespravnu kuću od oko 300 kvadratnih metara koja 12 godina povređuje Kostićima pravo na mirno uživanje svojine. Jer tako je odlučio  sud u Strazburu na čija su vrata zakucali Zorka i Nedeljko kada su, kažu, izgubili poverenje u domaće sudstvo, policiju, građevinsku inspekciju, opštinu Voždovac. Pred ovim institucijama vodili su bitku pet godina i izvojevali rešenje o rušenju komšijskog objekta sagrađenog tik uz njihovu kuću.

Imovina Kostića je, kažu, uništena, a komšija je još 2003. godine podneo zahtev za legalizaciju bespravne kuće. Zbog toga nije moguće porušiti objekat sve dok se ne okonča postupak koji će između ostalog omogućiti i vlasnicima oko pola miliona divljih kuća i zgrada u Srbiji da dobiju građevinsku i upotrebnu dozvolu. Odnosno, dozvoliće im da ponovo kupe vreme bez obzira na to što su zloupotrebili pravo i što su možda kao u slučaju Kostića ugrozili nečiji životni prostor.

Opštinske vlasti ponovo uzimaju pravo u svoje ruke uprkos presudi Evropskog suda za ljudska prava koja je iznad domaćeg zakonodavstva. Da su presude Strazbura obavezujuće bez obzira na sve okolnosti govori i činjenica je sud odbacio postupak legalizacije kao izgovor odlaganja rušenja. Očigledno je da to nije bilo dovoljno.

Zašto i šta se čeka kada se zna da bi Srbija mogla da snosi i političke posledice zato što krši obaveze prema evropskom sudu. Svaka njegova presuda koja nije izvršena nađe se na stolu saveta ministara Evropske unije svaka tri meseca i oni traže od nadležnih institucija odgovore šta je sprečilo izvršenje. Da li će iz drugog puta prihvatiti legalizaciju kao valjan razlog? Hoće li odlaganje izvršenja opravdati činjenica da su kod nas potrebni meseci i godine da se sudske odluke sprovedu u delo. U zemljama članicama Evropske unije to se završava za dvadesetak dana. Koji će argument Srbija koristiti da objasni zašto mesecima ne postupa po obavezujućoj presudi – nije poznato. Ali izvesno je da se neizvršavanje presude u slučaju „Kostić protiv Srbije” može negativno odraziti i na izveštaje Saveta Evrope čija je Srbija mlada članica.

Kostići su na pravdu čekali duže od decenije, potrošili su 40.000 evra, a kao uspomenu čuvaju punu sobu dokumenata koje su prikupili. Dodatno čekanje im ne predstavlja problem jer presuda je podstrek ljudima sa sličnim problemom da njihova borba nije uzaludna. „Mali čovek”, ipak, ima načina da se izbori za svoja prava.