Prelazni sporazum pred deblokadom

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, Beograd – Prelazni sporazum sa Srbijom mogao bi biti odmrznut na redovnom zasedanju Saveta ministara EU koje se održava idućeg ponedeljka i utorka, rekli su za „Politiku” diplomatski izvori u Briselu i Beogradu. 

Prema navodima tih izvora, izveštaj o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom, koji će glavni tužilac Tribunala u Hagu Serž Bramerc predstaviti 3. decembra Savetu bezbednosti UN, biće povoljan, što treba da omogući Holandiji da odstupi od izričitog stava da je za primenu sporazuma neophodno zaključiti saradnju.

„Postoji nada da će se posle novih signala iz holandskog parlamenta i u slučaju povoljnog izveštaja Bramerca, šef holandske diplomatije Maksim Ferhagen ipak prikloniti kolegama iz ostatka EU i glasati za primenu Prelaznog sporazuma sa Srbijom. Preostaje da Bramercov izveštaj bude ozvaničen, ali i da se pronađe model za početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju”, navodi naš izvor.

Nedvosmisleno optimistični u pogledu brzog nastavka evrointegracija Srbije bili su i visoki zvaničnici EU Havijer Solana, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, i Oli Ren, komesar za proširenje, koji su tokom susreta sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem u ponedeljak naglasili da se uskoro treba nadati novim dobrim vestima. 

U Ministarstvu inostranih poslova, vladi i Predsedništvu Srbije nisu želeli da komentarišu navode o mogućem odmrzavanju Prelaznog sporazuma naglašavajući da Srbija nastavlja intenzivno da radi na što bržem uključivanju u evropske integracije.

SSP i Prelazni sporazum potpisani su istovremeno aprila prošle godine u Luksemburgu, a njihova ratifikacija i primena uslovljene su punom saradnjom Beograda sa tribunalom.

Posle nekoliko meseci kada su srpske vlasti uhapsile i izručile u Hag Radovana Karadžića, većina država EU založila se da Prelazni sporazum sa Srbijom bude aktiviran.

Zbog protivljenja Holandije, koja se pozivala na primedbe iz Bramercovih prethodnih izveštaja, sporazumi su do danas van snage.

U međuvremenu, šefovi diplomatija preostalih država EU više puta neuspešno su pokušavali da postignu dogovor sa Ferhagenom i aktiviraju sporazum.

SSP je sveobuhvatan sporazum koji EU i sve njene članice ponaosob potpisuju sa zemljama koje teže članstvu u EU.

Njime se definišu saradnja i obaveze na polju politike, ekonomije, trgovine, ljudskih prava i reformi.

Prelazni sporazum je deo SSP-a koji se odnosi na trgovinu zbog čega se naziva i trgovinski. Prelazni sporazum po pravilu stupa na snagu nekoliko nedelja posle potpisivanja, dok ratifikacija SSP-a u svim državama potpisnicama obično traje više od godinu dana.

Valjana primena Prelaznog sporazuma obezbeđuje izglede za status kandidata, pa je uobičajeno da nekoliko meseci posle potpisivanja i uz pozitivnu ocenu Evropske komisije o primeni, države podnose zahtev za kandidaturu.

Posle okončanja procesa ratifikacije SSP-a u svim državama potpisnicama, i po odobravanju kandidature, države koje teže punopravnom članstvu u EU dobijaju status kandidata i datum za otvaranje pristupnih pregovora.

Srbija već 10 meseci jednostrano primenjuje Prelazni sporazum, prema preporuci komesara Rena, a EU je nekoliko puta jesenas na različitim nivoima i u zvaničnim izveštajima veoma pohvalno isticala da Beograd time pokazuje nesumnjivu posvećenost evrointegracijama.

Ren je već rekao da bi se ova primena morala uvažiti kao zvanična bez obzira na to što je jednostrana.

Prema poslednjim nezvaničnim informacijama Holandija je spremna da razgovara o početku primene Prelaznog sporazuma, ali ne i o početku ratifikacije SSP-a, za šta će po svemu sudeći biti neophodno da Ratko Mladić bude izručen.