NATO podržao Obamin plan

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 2. decembra – Anders Fog Rasmusen, generalni sekretar NATO-a, poručio je danas iz sedišta alijanse u Briselu zemljama članicama da je potrebno učiniti suštinski više u doprinosu borbi protiv Al Kaide i talibana u Avganistanu. Posle najave američkog predsednika Baraka Obame da će u Avganistan poslati još 30.000 vojnika, Rasmusen je uoči dvodnevnog ministarskog zasedanja NATO-a, koje počinje sutra, kazao da će „ostale zemlje doprineti sa ne manje od 5.000 ljudi, a verovatno još koju hiljadu preko toga tokom 2010. godine”.

On je istakao da je u Avganistanu već raspoređeno 38.000 neameričkih vojnika i dodao da će trupe tamo ostati koliko bude potrebno. „Jasno je šta se događa u Avganistanu, i to je pretnja za naše građane. Nestabilnost u Avganistanu znači i nesigurnost za sve nas. Avganistan nije samo američki rat”, objasnio je generalni sekretar severnoatlantske vojne alijanse.

U reagovanju na Obaminu ocenu da će misija u Avganistanu iskušati kredibilitet NATO-a, Rasmusen je rekao da organizacija sada mora „da pokaže da multilateralizam daje rezultate”. Tačan broj vojnika koji će biti raspoređeni iduće godine verovatno će biti poznat krajem januara posle konferencije NATO-a u Londonu.

Generalni sekretar istakao je da se trupe neće povući pre nego što njihova misija postigne cilj, a to će, kako je rekao, biti kada Avganistanci budu u stanju da povedu zemlju i obezbede joj sigurnost.

Državni sekretar SAD Hilari Klinton najavila je dolazak u petak na drugi dan zasedanja, kada će se razgovorima pridružiti i zemlje koje nisu članice alijanse, ali imaju vojnike u Avganistanu. Najavljen je i dolazak šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova. U kabinetu Klintonove naglašeno je da je u Briselu očekuje veoma važan koordinativni sastanak.

Prvi neformalan ali konkretan odgovor u vidu ponude u dodatnim trupama stigao je iz Poljske koja najavljuje da će u Avganistan tokom 2010. godine uputiti još 600 vojnika, pored postojećih 2.000. Rasmusen je pozvao Finsku koja ima 100 ljudi u Avganistanu da angažuje još vojske iduće godine, dok je šef finske diplomatije Aleksandar Stub odgovorio da će Helsinki razmotriti to pitanje tokom iduće nedelje. Pored Poljaka nameru da pošalju još vojnika pokazali su Velika Britanija, Slovačka, Turska, Gruzija, Južna Koreja i Crna Gora.

Rusija nije ostala po strani povodom najnovije inicijative NATO-a o povećanju brojnog stanja u Avganistanu. Samo jedan čas pre nego što je Obama u vojnoj bazi u Vest Pointu saopštio da će SAD poslati nove trupe, oglasio se ambasador Rusije u NATO-u Dimitrij Rogozin koji je izrazio nezadovoljstvo zbog „nespremnosti NATO-a” da pregovara o predlogu Moskve za bezbednost Evrope. On je optužio neke od 28 država članica alijanse za blokadu razgovora o novom sistemu sigurnosti koji predlaže Moskva.

„Ne možemo biti fleksibilni prema širenju naše saradnje na Avganistan, kada neke zemlje NATO-a ne mogu da pokažu čak ni najosnovnije poput partnerskih odnosa”, kazao je Rogozin.

V. Jokanović

------------------------------------------------

Crna Gora na putu ka članstvu

Brisel, 2. decembra – Generalni sekretar NATO-a najavio je da će ministri odbrane i diplomatije članica alijanse tokom sastanaka u Briselu 3. i 4. decembra pored Avganistana diskutovati o budućim članicama i u tom kontekstu pomenuo Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Dok je u vezi sa BiH sve još neizvesno zbog tamošnje političke situacije, Crna Gora bi, kako nezvanično saznajemo, trebalo sutra da dobije akcioni plan za učlanjenje u NATO.

Prema takozvanoj mapi puta za učlanjenje, Crnoj Gori će verovatno biti potrebno oko dve godine da obavi predviđene reforme i da se pripremi za članstvo. Kada će BiH dobiti akcioni plan za učlanjenje ponajviše će zavisiti od političke volje, kako u Briselu, tako i u Sarajevu i Banjaluci. Još jedan sused Srbije – Makedonija čeka pred vratima alijanse, ali što se zvaničnog Skoplja tiče stvar je jasna – kada reši spor oko naziva zemlje sa Grčkom postaće članica.

V. J.