Vernost

Bezmalo svi Japanci uživaju u trešnjinom cvatu i posebno gaje kult te kulture. Međutim, postoji i jesenja varijanta takve vrste uživanja: KOUJOU podrazumeva divljenje jeseni i posmatranje drveća koje menja boju. Taj period traje nešto duže od HANAMI (divljenje trešnjinom cvatu) i u toku oktobra i novembra horde turista opsedaju Kjoto i Niko kao najpoznatije destinacije za takvu vrstu zabave. Potrebno je rezervisati hotel ili RJOKAN (tradicionalni japanski hotel) mesecima unapred jer prevelik broj ljudi okupira najposećenija mesta.

Osam nastavnika engleskog jezika, kojima je već skoro dve decenije ''održavam'' engleski, i ja smo rezervisali jedan vikend za početak novembra kako bismo kombinovali posao sa uživanjem. S obzirom da se ovde sve planira unapred do najsitnijih detalja, tako je i naš radni vikend u Niku isplaniran još u junu i sve je bilo utanačeno i rezervisano. Među tih osam nastavnika je i jedna naturalizovana Kineskinja. Sve su te žene završile engleski jezik i književnost, neke rade pola radnog vremena, neke su prestale da rade, ali je svima zajednička ljubav prema engleskom jeziku i zapadnoj kulturi. Sve su se one kao deca radovale zajedničkom putovanju.

Mesec dana pred put, gospođa Jošida, vrlo aktivan član te družine je zakoračila u veliku porodičnu dramu. Za novost smo saznali iz novina, a kako su učesnici tragedije bili imenovani i sve obelodanjeno, gospođa Jošida nije mogla da sačuva tajnu koju je ona smatrala kao veliku sramotu. Njena ćerka, sa tek stečenom vozačkom dozvolom je, ne svojom greškom, usmrtila starijeg gospodina na glavnom bulevaru našeg grada. Gospođa Jošida nam je vrlo nerado to ispričala, a mi joj nismo postavljali nikakva dodatna pitanja. Nedelju dana posle nesrećnog incidenta, ona nam se duboka poklonila i izvinila uz reči najvećeg žaljenja što neće moći da ide na dogovoreno putovanje. Svima nama je poželela srećan put i rekla de će nastaviti sa časovima krajem novembra kad se porodične prilike smire i uhvate uobičajen ritam.

Umesto devet, ostalo nas je osam, što u principu nije bio nikakav problem. Kineskinja i ja smo instinktivno zaključile da će samo nas osam ići na put i već smo počele da pravimo plan ko će snimati koji deo puta kako bismo mogle na taj način da podelimo naše iskustvo sa gospođom Jošidom. Ostalih šest članova nam je vrlo brzo stavilo do znanja da moramo temeljnije da razgovaramo o toj temi jer se takva odluka ne može doneti na brzinu. Ja sam se na samom početku diplomatski povukla i rekla da ću poštovati njihovu odluku, a ostale žene nikako nisu mogle da se slože.Tri su mislile da putovanje treba da se odloži, a četiri žene, uključujući i Kineskinju su smatrale da treba da idemo na planirani izlet.

Kad sam stigla u Japan, pre skoro dve decenije, rečeno mi je da se odluka ne donosi po izboru većine, već se svi članovi grupe ubeđuju dok ne popuste i sami ne pristanu na određeno rešenje. Ja nisam prisustvovala razgovorima, ubeđivanjima i premišljanjima i ne znam tačno na koji način su se svi članovi složili, ali krajem oktobra su mi saopštili da je putovanje odloženo do sledeće godine i da je odluka bila jednoglasna.

Odluka jednom donesena u Japanu se skoro nikada ne menja, čak i kod mnogo važnijih stvari od jednog kratkog izleta. U ovoj odluci je preovladao princip lojalnosti i želja da se članu grupe iskaže saosećanje u teškim trenucima. Iako članovi te grupe nisu uopšte prisni, niti se privatno druže, bilo bi neumesno otići u ''provod'' dok se jedan član grupe nosi sa ozbiljnim problemima. Niko nije direktno pomogao gospođi Jošidi oko problema vezanih sa saobraćajnom nesrećom, niko joj nije čak ni pružio rame za ispovedanje jer gospođa Jošida to nije ni želela, niko o tome nije ni pričao na časovima jer je baš tako gospođa Jošida htela. Ćutanjem i otkazivanjem izleta je rečeno mnogo više. Pre neki dan je gospođa Jošida došla na časove i zahvalila nam se (i izvinila u isto vreme) za razumevanje i lojalnost. Ovakvim gestom se vernost pojedinca prema grupi i grupe prema članu iste samo osnažila.

Postojanje neispunjene želje će držati sve te žene zajedno sledećih godinu dana dok ne urade ono što je dogovoreno. Vreme leti i jedna godina će brzo proći, a drveće će možda sledeće godine imati i lepše nijanse svih jesenjih boja.