Petrovićeva pobeda

Nije bilo lako treneru košarkaša Crvene zvezde na početku sezone. Došao je na Mali Kalemegdan neposredno uoči početka, u epicentar potresa u rukovođenju klubom, finansijskih problema, suočen sa povredama trojice ključnih igrača, Dragićevića, Kešelja i Bjelice.

Dodatna teškoća bio je njegov prethodnik i prijatelj Svetislav Pešić, čiji „duh” je dugo lebdeo u svakoj klupskoj pori, posebno na parketu „Pionira”. Autoritetu i dubokom tragu vrhunskog stručnjaka koji je ostavio kod igrača, morao je da se suprotstavi oružjem koje u njegovom okruženju mnogi nisu videli u tom trenutku. Vredan, radan i maksimalno uporan, uz to i samokritičan, „lomio” je igrače i uspeo da nametne svoju trenersku filozofiju i – pobedio.

„Crveno-beli” su se posle mesec dana mučenja, brojnih poraza i prozivki postali glavna košarkaška tema. U velikoj meri u tome im je pomogla pobeda nad Partizanom, posle koje su se ređali Cibona, Dinamo iz Moskve, Helios i Beneton.

Iz skoro bezizlazne situacije u regionalnoj ligi Zvezda je došla u poziciju sa koje se jasno vidi vrh, a u Evrokupu širom otvorila vrata druge runde „brejkom” u Trevizu. Igra koju je Petrović postavio dobila je jasne trendovske konture, u kojoj je akcenat na snazi tima u defanzivi i forsiranjem individualnih kvaliteta i kreacije pojedinca u napadu. Uz to, skromnost i svest o realnosti ne dozvoljavaju mu da se uznese, pa njegova ocena kako Zvezda mora da igra mnogo bolje, jasno pokazuje da u rukavu ima još aduta za ono što je najavio, osvajanje bar jednog trofeja.

Taj prostor za napredak jasno vidi u konstantnim partijama ključnih igrača, od Kešelja i Bjelice, preko Videnova i Radivojevića, do Kikanovića, Dragićevića i Štimca. Problemi sa strancima koji nisu selektirani u trenutku kada to rade ozbiljni timovi, pokušava da reši u hodu, svestan da su „rupe” i dalje otvorene na pozicijama organizatora igre i centra.

Plejmejker je fizički prisutan u liku Majka Tejlora, ali ovom momku biće potrebno bar još mesec dana da shvati gde je došao i šta bi trebalo da radi ukoliko ne misli da podeli sudbinu svog zemljaka Bejlija.

O centru Petrović ne želi više da se izjašnjava. Ne njegovom nepažnjom, kroz Zvezdu su putem medija prodefilovali toliki igrači do mere podrugljivosti, ali ne treba staviti tačku na pravo pojačanje u reketu, kada to bude najpotrebnije. Do tada, ovaj sastav i trener imaju obavezu da rastu i uvere Zvezdinu publiku da zaslužuju podršku kao u Pešićevo vreme, kada su „Pionirom” leteli cepelini, a na parketu bili parkirani dodževi.