Susreti treće vrste

Firma joj se raspala, ona je postala domaćica i sada ima vremena da posmatra zvezde. Na mračnom nebu, četrdeset šestogodišnja Novosađanka nedavno je uočila dva čudna leteća objekta iznad njene terase. Prema međunarodnoj NLO terminologiji, ona je doživela „viđenje”. Kada potraži posao u Srbiji, gledaju je kao da je pala s Marsa. Kada je već tako, ona se iskreno nada da će „bića” ponovo doći, povesti je sa sobom i zaposliti je u nekoj od ekspozitura u neistraženim delovima svemira. Bio bi to bliski susret pete vrste, najviši oblik kontakta između zemljanina i vanzemaljca. Do sada nijedan Srbin nije dospeo tako daleko. Nije ni otet, hvala stvaraocu svemira. To bi bio bliski susret četvrte vrste.

Ali, u prilično siromašnoj nacionalnoj kosmičkoj istoriografiji nebeskog naroda, ipak je registrovan – bliski susret treće vrste. Te, 1959. godine, kada je nastao serijal „Zona sumraka”, četvorogodišnji dečak se igrao u dvorištu. Sunce se iznenada zamračilo nad Paraćinom, a iznad kuće se pojavio veliki leteći objekat koji je isijavao nekoliko različitih boja. Vanzemaljci, visoki koliko i dečak, prišli su i uboli ga malom iglom ispod zgloba. Uboli i odleteli. Šesnaestogodišnji čobanin je posmatrao čudo, raspričao se po selu, pa su ga seljani proterali. Dečak iz „treće vrste” je porastao, pričao svojoj deci o „iskustvu”, i sada njegovi naslednici traže čobanina kome se izgubio svaki trag, kako bi svedočio i odagnao sumnje u zdrav razum njihovog oca.

Zahvaljujući Miroslavu Kostiću, priča o srpskom susretu treće vrste je sačuvana. Dvadeset devetogodišnji novosadski samouki agent Molder, osnivač i predsednik prve organizacije „NLO Srbija”, beleži sve naše susrete sa neidentifikovanim letećim objektima. Nema kancelariju, nema ni teleskop. Sa sedam istomišljenika, koji veruju da gore ima nečega, održava kontakt preko sajta organizacije. Ne finansira ih vlada, ne pripadaju nevladinim organizacijama, što je već dovoljan osnov za sumnju da su zaista pali sa Marsa. Njihov gerilski lov na vanzemaljce je zasnovan na skepticizmu prema zvaničnim teorijama da smo sami i izgubljeni u svemiru.

Verovatnoća sletanja NLO u Srbiju može se proceniti na svega 0,06 odsto, koliki je odnos površine naše države spram kopnenog dela planete Zemlje. Srpski lovci na NLO ipak su prikupili između 30 i 40 svedočanstava o neobjašnjivim pojavama koje izučava ufologija, pseudonauka o bilateralnim susretima sa predstavnicima neke od kosmičkih civilizacija.

Poslednje iskustvo, koje bivši pilot JNA još nije autorizovao, odnosi se na misteriozan lov eskadrile RV i PVO osamdesetih godina, koja je nad Hrvatskom pokušala da uzalud prizemlji svetleću kuglu. Po sletanju, piloti su prijavili komandi naučnofantastičnu jurnjavu. Komanda je rekla: nije bilo na radaru, dakle, nije ni postojalo. Miroslav ne otkriva identitet pilota.

– Ne brinite, nisam „otkačen”, sasvim sam normalan lik – uverava me arhivar nebeskih fenomena.

Iako je ufološko pitanje pseudonaučno i kontroverzno, ono je bilo inspirativno ne samo za Artura Klarka, Holivud i zanesenjake, već i za tajne službe velikih sila. Kada je Francuska pre dve godine izvela revolucionarni prevrat planetarnog značaja, objavljujući na svom internet-portalu kolekciju strogo poverljivih dokumenata iz državne grupe za informacije i izučavanje nepoznatih aerokosmičkih objekata, mediji su ocenili da je skidanjem embarga Pariz pokrenuo istinsku „NLO revoluciju”, na zadovoljstvo pripadnika svetske kaste istraživača neidentifikovanih letećih objekata.
Dok je u SAD i u Velikoj Britaniji dokumentacija ove vrste selektivno dostupna samo na osnovu zahteva utemeljenih u zakonima o pravu na slobodu informacija, naši državni organi nisu odgovarali na Miroslavljeva pitanja. On je kontaktirao policiju i Ministarstvo odbrane, ali sa njima nikada nije doživeo bliski susret, čak ni prve vrste.
– Poslao sam i mejlom Borisu Tadiću pitanje – da li je predsednik ikada bio brifovan na temu NLO. I nikada nisam dobio odgovor. To se dogodilo kada je Vlada Velike Britanije objavila zastarela dokumenta o iskustvima sa NLO, koje je tretirala važnim za nacionalnu bezbednost – priča Miroslav.

Ali, teško je pretpostaviti da će sa zvaničnog mesta uslišiti njegove molbe za „saznanjem” o stvarnim susretima Srba sa vanzemaljskom inteligencijom. Ko će ih, zaista, shvatiti ozbiljno, kada je život na Zemlji čista naučna fantastika.

Aleksandar Apostolovski