Vreme ističe – poslednji rok je Kopenhagen

U istoriji postoje trenuci kada svet može da odabere da krene različitim putevima. Konferencija o klimatskim promenama COP15, koja se održava u Kopenhagenu, jedan je od tih odlučujućih trenutaka: možemo da odlučimo da krenemo putem koji vodi ka zelenom prosperitetu i održivijoj budućnosti. Ili možemo da odaberemo stazu bezizlaznog položaja i ne učinimo ništa u vezi sa klimatskim promenama zbog kojih će naša deca i unuci plaćati visoku cenu. Nije nimalo teško da se napravi izbor.

Cilj danske vlade jasan je i nedvosmislen: radimo na ambicioznom, globalnom sporazumu koji smanjuje emisiju gasova, efekat staklene bašte i poboljšava adaptaciju, tehnologiju i finansije. Na sastanku u Kopenhagenu takođe treba da bude uključen poslednji rok za sklapanje zakonski obavezujućeg ugovora.

Vreme je od suštinskog značaja. Jer svaki dan koji prođe povećava cenu i potencijalno katastrofalne posledice povećanja klimatskih promena. Na osnovu podataka Međunarodne agencije za energiju, svaka godina izgubljena zbog neaktivnosti koštaće nas 500 milijardi dolara. Moramo da radimo na tome da se pritisak isplati i da iskoristimo politički zamah i nateramo svetske lidere da preuzmu odgovornost i bez odlaganja reaguju na klimatske promene.

Činjenica da je Kopenhagen određen za krajnji rok imala je efekta. Jedna po jedna, vlade iz čitavog sveta aktiviraju se pre konferencije koja se održava ovog meseca. Nedavno smo bili svedoci konkretnih mera koje je preduzeo Brazil, dok su Južna Koreja i Rusija poboljšale svoje pozicije.

Predsednik Obama saopštio je ciljeve Sjedinjenih Američkih Država, ne samo za 2020, već i one za 2025. i 2030. godinu. Četiri odsto ispod nivoa iz 1990. možda nije ono čemu se svet nadao, ali izgleda da SAD znaju da će cena kašnjenja biti zahtev za drastično smanjenje posle 2020. godine – u 2025. godini 18 procenata ispod nivoa iz 1990, a 32 odsto u 2030. godini.

Novina, i to veoma ohrabrujuća, jeste to da je Kina istupila, i to na međunarodnom planu. Moramo da analiziramo daleko pažljivije šta novo kinesko saopštenje znači u smislu procentualnog odstupanja od dosadašnjeg načina rada.

Sve ovo jasno ukazuje na to da je Kopenhagen, određen kao krajnji rok, imao efekta i da svetski lideri osećaju pritisak građana, firmi i ostalog dela društva i njihovih očekivanja. Sada je trenutak da ti lideri preuzmu odgovornost za obećanja data našoj planeti i predstave nam rezultate u Kopenhagenu.

Nije Danska bila ta koja je decembar 2009. odredila za krajnji rok. Sa Akcionim planom usvojenim na Baliju 2007. ceo svet odlučio je da COP15 u Kopenhagenu bude prekretnica u kampanji koja će dovesti svet na održiviju stazu. Sa ovim su se saglasile i svoj potpis stavile 192 zemlje i sada ne smemo da dozvolimo da nam taj rok isklizne iz ruku. Sada je trenutak za akciju i trenutak da se iskoristi politički zamah. Svetski lideri obećali su rešenje stanovnicima ove planete. Sada je trenutak da se preuzme odgovornost i u Kopenhagenu postigne ambiciozan, istinski globalan klimatski sporazum.

Sporazum se u suštini sastoji od četiri izazova za koje je potrebno da se nađe rešenje. On bi za razvijene zemlje trebalo da sadrži obavezujuće srednjoročne i dugoročne ciljeve za smanjenje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Trebalo bi, takođe, velike ekonomije u razvoju da dovede na čistiju i zeleniju stazu prosperiteta. Na kraju, on treba da obezbedi pomoć osetljivim zemljama – onim koje su najviše pogođene i koje su prve pogođene. Ovaj sporazum mora da donese nova i stvarno dodatna finansijska sredstva, od kojih neka treba da budu uložena u adaptaciju u zemljama u razvoju. Dogovor treba da bude postignut o tome kako da sarađujemo na širenju i razvoju tehnologije i znanja. Ovo su četiri kamena temeljca koje treba da ostvarimo u Kopenhagenu.

A da ih rešimo – moramo. Nemamo alternativu. Moramo da se pozabavimo klimatskim promenama, i to moramo da učinimo istog časa. Kopenhagen je krajnji rok. Vreme ističe. Hajde da završimo ovaj posao.

Koni Hedegard

Autorka je danska ministarka zadužena za konferenciju UN o klimatskim promenama u Kopenhagenu 2009. godine, inače nominovana za buduću evropsku komesarku za klimu