Nove trake iz podruma

Kako bi zvučale „Trake iz podruma” („Basement Tapes”) u novoj verziji da ih umesto Dilana i sastava „The Band” izvode aktuelni rokeri? Svaki ljubitelj tzv. amerikane, muzičkog žanra koji vole tradicionalistički nastrojeni zavisnici od rok muzike, sebi je bar jednom postavio ovo pitanje. Odgovor je konačno stigao. Nalazi se na albumu „A Friend Of A Friend” sastava „Dave Rawlings Machine”.

Dejv Rolings, lider benda, dobro je poznat ljubiteljima amerikane. On je životni saputnik i glavni saradnik Gilijan Velč, prve dame ove vrste muzike. Album „A Friend Of A Friend” predstavlja početak njegove, uslovno rečeno, solo karijere. Uslovno zbog toga što je Velčova prisutna na ovoj ploči kao prateća pevačica i koautorka većine pesama.  

Na nivou duše uvek je isto, kaže jedan od osnovnih postulata ovog žanra. Iskonska svojstva ponuđene muzike u dosluhu su sa tom tvrdnjom. Rolingsov album bi mogao da bude etnomuzikološki zapis kakve su početkom prošlog veka pravili Hari Smit i Džon Lomaks, isto tako kao što je izraz najaktuelnijih rokerskih opredeljenja. Ova podvojenost ga čini delom koje prevazilazi aktuelnu produkciju i promoviše u ozbiljnog kandidata za najbolji album u 2009. godini.

Dela ovakve orijentacije vrlo često su mračna i pesimistička. Ovde je situacija drugačija. Stvari se odvijaju fino i glatko, muzika je umilna i zabavna, teče lako i opušteno. U Rolingsovim pesmama nije kao u pričama Rejmonda Karvera, kao što je uobičajeno kad je u pitanju ova vrste muzike. Atmosfera više nalikuje onoj koju nalazimo u delima Vilijama Sarojana. Okolnosti su teške i ne idu na ruku, ali nada je ipak ispred očaja.

„Kad smo Gilijan i ja snimili album ’Revival’ bilo smo jedini na sceni. Danas ima toliko mladih muzičara koji sviraju akustičnu, tradicionalnu muziku”, rekao je nedavno Dejv Rolings. Album „A Friend Of A Friend” se može shvatiti i kao jezgrovit prikaz razvoja ovog žanra. Pesme Džesija Fulera („Monkey And The Engineer”) i Nila Janga („Cortez The Killer”) ukazuju na njegovo poreklo. Numere Konora Obersta („Method Acting”) i Rajena Adamsa („To Be Young (Is To Be Sad, Is To Be High”) na kreativne vrhunce, a one sa Rolingsovim potpisom na doprinos ovog autora.

Originalni napevi, u skladu sa još jednim nepisanim pravilom, uvek podsećaju na neke koje smo već čuli. „Ruby”, koji otvara album, može se shvatiti kao nastavak Parsonsovih pesama „She” i „A Song For You”. Završna numera „Bells Of Harlem” liči na Dilanovu „Girl From The North Country”, a „Sweet Tooth” je derivat poznate teme „Candyman”.

Prošlost, sadašnjost i budućnost se jure, sustižu i pretiču na Rolingsovom albumu. „Živeti, baš, nije najnovije”, govorio je jedan pesnik. Ponuđena muzika je skladu sa tom tvrdnjom. Stara je kao zemlja po kojoj se hoda i mlada kao sunce koje izgreva.