Zlatni krst na grudima Nenada Živanovića

Niš – „U sportu i fizičkoj kulturi stalno se javljaju novi izazovi, koji podstiču na rad i pregnuća, a za dobrobit čoveka i njegove ličnosti. Naša struka, koja fizičku kulturu nudi kao blagodetnu hranu, nije sebična i nije usamljenička. Naša uloga je i da vaspitavamo mlade sportiste i pedagoge u fizičkoj kulturi, ali i da zbližavamo ljude, da u njima budimo nadu u drugog čoveka i da u svakom pored nas vidimo prijatelja”.

Ovim rečima počeo je razgovor za naš list profesor dr Nenad Živanović, redovni profesor na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu, čovek koji je jedini iz naše zemlje i sa ovih balkanskih prostora poneo najvrednije i najveće svetsko priznanje – Zlatan krst FIEP-a, Svetske federacije za obrazovanje u oblasti fizičke kulture (Fiep – Federation Internationale d’edukation Physique).

Nagrada Zlatan krst dodeljuje se od početka tridesetih godina prošlog veka (FIEP je osnovan 1923) i do sada je dodeljena petnaestorici (15) pedagoga sporta i fizičkog vaspitanja u celom svetu, od kojih su petorica iz Evrope. Nije potrebno posebno objašnjavati da je reč o priznanju koje se dodeljuje za najviša dostignuća i posebne rezultate na planu edukacije u fizičkoj kulturi.

– Tačno četiri decenije celog sebe posvećujem ovoj važnoj životnoj oblasti i nastojim da ne posustanem u nameri da fizička kultura i sa njom sport uvek imaju pravo mesto u našem društvu. A da bi se to ostvarilo – neophodno je da se sačuva osnovna ideja sporta i visok moral ljudi u njemu.

Da li je to danas uopšte moguće?

– Na razmeđi vekova i milenijuma sadašnji trenutak i vreme nametnuli su nimalo lako pitanje i za fizičku kulturu: kojim putem i kuda poći. Ovo je pitanje koje, poput Šekspirovog, traži jasnu odluku i ne samo odgovor pojedinca, već svih ljudi. Živimo u vreme kada se kao kule od karata ruše mnoge ideologije i teorije, a na tim ruševinama grade principi u kojima je malo morala, osećanja i ljubavi, a više prevara, sile i gordosti. Slobodna tržišna utakmica, prisutna u svim sferama društvenog života dovela je i do potvrđivanja osnovnog načela evolucije da će samo najsnažniji preživeti, ali i do ustoličenja novog idola – novca. Zato nije čudo da smo svedoci kako se za ostvarenje cilja u kojem je novac na prvom mestu ne biraju sredstva, odnosno da su sva sredstva opravdana i, naravno, dozvoljena.

Na nedavno održanom Kongresu FIEP-a rekli ste otvoreno da su u svetu sport i sportisti postali predmet grgovine...?

– Jesam, i to stoji. U onim segmentima koji se nazivaju vrhunskim i profesionalnim i sport i sportisti su roba. A ta roba je predmet trgovine. Profit i novac su na prvom i sve više jedinom mestu. Zar ne deluju previše drsko i bezobrazno zapanjujući podaci o visini transfera sportista u vreme sveopšte svetske krize? Ono što se meri stotinama miliona evra ili dolara za svet, koji se klanja mladim ljudima koji su, navodno ostvarili njihov nedosanjani san, je zadivljujuće... A na drugoj strani se „pod tepih” guraju informacije o stradanjima ili tragičnim završecima mladih sportista. Sve se završi na konstataciji „srce nije izdržalo”, što je licemerno od onih iz vrunske medicine koji brinu o njima.

Ima li za fizičku kulturu izlaza iz ovakvog tunela?

– Naravno da ima. U smutnim vremenima spas za sport i našu struku i sve nas u njoj i oko nje, jedino je u kulturi, prvoj i poslednjoj odbrani, i to onako kako kažu Finci: „U odnosu čoveka prema čoveku i odnosu čoveka prema sredini koja ga okružuju”. Upravo širokoj oblasti kakva je kultura pripada i fizička kultura, koja unutar svojih područja – fizičkog vaspitanja, sporta ili rekreacije, omogućava transformaciju ličnosti od stvarnog u moguće. Zato se treba vratiti u prošlost i setiti se i antičkih, ali i svih kasnijih vremena, setiti se Kamenskog, Loka, Rusoa, Bazedova, pojedinaca iz 19. i 20. veka, vremena kada su živeli ljudi visokih moralnih vrednosti. Oni su uspevali da uprkos svim iskušenjima očuvaju dostojanstvo, duhovnu slobodu i moralnu nezavisnost. Kada se stvore duhovne i moralne vrednosti, koje su iznad materijalnih, lakše će se stići do boljih uslova za fizičku kulturu i sport, zasijaće nove svetlosti. A za to treba vaspitavati nove generacije i na tom planu najveći je i najodgovorniji zadatak upravo svih nas pedagoga u fizičkoj kulturi i sportu.

Da li je univerzitet sačuvao značajnu ulogu u vaspitanju novih generacija u fizičkoj kulturi?

– Na kongresu FIEP-a je o tome najviše bilo reči i zaključak je da ostaje i kao najvažnijom je ocenjena ta uloga. Na univerzitetima širom sveta stiču se znanja sa idejom da se primenjuju na dobrobit čovečanstva i da se nesebično nude drugima. I, posebno ističe, oslonjeni na edukaciju – školski sport, telesno kretanje – rekreaciju, zadovoljstvo za druženjem-amaterski sport sa svim svojim vrlinama naša struka šalje najpozitivnije signale svojim učenicima. Sa druge strane pedagoški rad uvek je doprinosio da se pronađu najbolje vrline kod pojedinaca, a sa njima vrhunske rezultate. Možda će neko reći da je to Gandijevska borba protiv nemorala i ljudskog haosa, ali iz nje će se sigurno izroditi novi pozitivni efekti i sigurno mnogo toga boljeg ne samo u sportu, već i u ekonomiji, nauci, medicini, prosveti i svim oblastima života.

Nenad Živanović rođen je 1946.godine u Paraćinu gde je, posle završenih studija na Fakultetu za fizičko vaspitanje u Beogradu, počeo da radi u Hemijsko-tehničkoj školi. U rodnom gradu ostao je do 1975.godine, kada je prešao na Filzofski fakultet u Nišu, na grupu za fizičko vaspitanje. Doktorirao je 1980.godine, a trenutno je šef katedre za teorijsko-metodološke predmete Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje Univerziteta u Nišu. Oženjen je i ima dvoje dece.

-----------------------------------------------------------

Licemrje i nemoral uništavaju sport

– Najveće licemerje početkom 21. veka u sportu i fizičkoj kulturi pojavilo se u vidu objašnjenja velike prevare na Olimpijadi u Pekingu 2008. Svima je poznato da se posle finala trke na 100 metara delfin nešto čudno dogodilo. Tek sada je stiglo objašnjenje: Milorad Čavić, reprezentativac Srbije, što se vidi na snimku, a to je objavljeno tek posle godine dana, prvi je stigao na cilj. Ali, objašnjava se, „samo” je dotakao senzore, a Felps, koji je bio drugi, ih je udario”. Objašnjenje da je Felps proglašen pobednikom „zbog udarca” ne bi na pamet palo ni slavnom Minhauzenu, kome to čast ne bi dozvolila. On, Minhauzen, svojim izmišljotinama i lažima nije hteo nikome da nanese nepravdu i prouzrokuje štetu, već da zabavi ljude... Zato i tvrdimo da će sportu biti mnogo bolje tek kada se eliminiše i uništi nemoral, koji je ovu oblast zahvatio kao najteža bolest – rekao je za „Polotiku” prof. dr Nenad Živanović, dobitnik najvišeg svetskog priznanja u fizičkoj kulturi Zlatnog krsta FIEP-a.

Toma Todorović