Velika nadanja od Kopenhagena

Od našeg specijalnog izveštača
Kopenhagen, 7.  decembra – Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, od koje praktično ceo svet očekuje veliki pomak u donošenju odluka koje će usporiti globalno zagrevanje, otvorena je danas u danskoj prestonici uz veliko interesovanje medija, nevladinih organizacija i boraca za zdraviju životnu okolinu. Predstavnici 192 zemlje pregovaraće narednih jedanaest dana o dokumentu koji bi obavezao sve zemlje da se više posvete borbi protiv klimatskih promena, pre svega smanjenju emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

Danska ministarka zadužena za ovu konferenciju i predsedavajuća celom skupu Koni Hedegard istakla je na svečanom otvaranju da je za postizanje sporazuma ključno pronalaženje načina za prikupljanje i usmeravanje javnih i privatnih sredstava ka siromašnim zemljama, kojima je neophodna pomoć u borbi sa posledicama klimatskih promena. Ona je istakla da ako vlade propuste ovu priliku, drugu možda neće imati.

„Ovo je naša prilika. Ako je propustimo, moglo bi da prođe mnogo godina pre nego što nam se pruži nova i bolja. Ako nam se ikad pruži”, rekla je Koni Hedegard, inače nominovana od Žozea Manuela Baroza za evropsku komesarku za klimu u budućem sastavu Evropske komisije.

Na otvaranju konferencije premijer Danske Lars Loke Rasmusen istakao je da će završnim danima ovog skupa prisustvovati 110 šefova vlada i država, kao i da će sporazum koji bi trebalo da bude potpisan pogađati sve segmente društva.

„Pregovarači to ne mogu sami, a ne mogu ni političari. Odgovornost leži na građanima sveta koji će snositi fatalne posledice ako ne uspemo”, rekao je Rasmusen.

Na konferenciji u Kopenhagenu, koja će trajati do 18. decembra, učestvovaće oko 15.000 učesnika, među kojima i Hu Đintao i Barak Obama, lideri Kine i SAD koje spadaju u dva najveća svetska zagađivača životne sredine. Jedna od ključnih tema biće i koliko će se industrijski razvijene zemlje, ali i zemlje u razvoju, poput Kine i Indije, obavezati da smanje emisiju ugljen dioksida.

Centar Bela kao i ceo Kopenhagen danas i narednih dana biće pod svojevrsnim opsadnim stanjem, kako zbog brojnih državnika koji dolaze tako i zbog veliki broj demonstranata, boraca za okolinu. Doduše, većih ekoloških protesta zasad nema na ulicama danske prestonice, ali se očekuju završnih dana konferencije kada bude došao najveći broj državnika.

Danci, koji važe za naciju koja je izrazito svesna važnosti brige o okolini, ovih dana su uglavnom aktivirani da sve goste sa svih meridijana ubede u značaj ekološke borbe. Praktično već na izlasku iz aviona na aerodromu svi koji su ovih dana došli u Kopenhagenu susreli su se sa brojnim lecima, bilbordima i plakatima na kojima se apeluje na svest o klimatskim promenama. Brojne zgrade u danskoj prestonici su oblepljene ogromnim plakatima u kojima se pozivaju ljudi da promene svoje navike, dok je na svakom koraku natpis „Kopenhagen – grad nade”.

Na bezmalo svim trgovima u centru grada su postavljene izložbe na kojima se upozorava na apokalipsu ukoliko se ne promene navike u zagađivanju okoline. Upozorava se na nestanak Venecije zbog podizanja nivoa mora, nestanak brojnih biljnih i životinjskih vrsta, dok su organizatori konferencije pozvali sve velike firme da promovišu svoje „zelene” proizvode.

„Ne teramo mi vas da se odreknete vožnje, ali radite to pametno – vozite bicikle i električne automobile”, poruka je predstavnika nevladinih organizacija, koji širom grada dele letke, anketiraju prolaznike i prikupljaju potpise podrške.

Važnost ovog događaja potvrđuje i činjenica da je zvanično akreditovano 5.000 novinara, dok je još nekoliko hiljada u procesu dobijanja zvanične akreditacije.

Iako svetska javnost praktično očekuje da dogovor u Kopenhagenu bude temelj za novi sporazum o smanjenju globalnog zagađivanja, koji će naslediti sada važeći Protokol iz Kjota, mnogi su skeptični povodom toga kakvi će biti rezultati pregovora u Danskoj. Eksperti koji su se okupili u Kopenhagenu često ističu i da je aktuelna svetska ekonomska i finansijska kriza znatno umanjila spremnost velikih kompanija da ulože više novca u „zelenu” tehnologiju.

Osim toga, jaz između bogatih i siromašnih zemalja je ogroman, tako da je neizvesno da li je moguće prevazići neslaganje o tome ko bi trebalo da finansira borbu protiv klimatskih promena. Agustin Njamnaši, iz Kameruna, upozorio je uoči početka skupa „da razvijene zemlje moraju znati da se ovde ne radi o diplomatiji ili porezima, već je u pitanju život ili smrt. I bogati bi to morali da shvate”.

Nije mali broj i onih koji ističu da su neophodne hitre odluke i akcije da bi se smanjilo globalno zagrevanje koje, između ostalog, dovodi do poplava, oluja, širenja pustinja i rasta nivoa mora. Ivo de Bur, šef Okvirne konvencije UN za klimatske promene, obratio se učesnicima konferencije rečima da je „prošlo vreme za formalne izjave”, istakavši da će konferencija u Kopenhagenu uspeti „jedino ako dovede do brze i značajne akcije”.