Letonija traži – vožda

Kako trenutno stoje stvari, Letonija je poslednja država u Evropi u koju bi trebalo ići, kako kaže naš narod – „trbuhom za kruhom”. Prema podacima koje je u intervjuu televiziji LNT iz Rige izneo Bajba Paševica, rukovodilac Državne službe za zapošljavanje, u ovoj bivšoj sovjetskoj republici trenutno je registrovana 171.000 nezaposlenih.

Gledano u procentima, podatak zaista deluje onespokojavajuće – reč je, naime o 15,3 odsto od ukupnog radno sposobnog stanovništva. U pojedinim delovima zemlje situacija je još dramatičnija. Tamo se procenat nezaposlenih kreće između 20 i 30 odsto, a među mladima do 25 godina (prema novembarskom izveštaju „Forbsa”) čak 33,6 odsto. Uz to, prema procenama tamošnjih stručnjaka, tokom decembra očekuje se novi talas otpuštanja.

Da mnogo šta u njihovoj zemlji nije u redu, svesni su i sami Letonci. „Nekih 70–80 država ugrožavaju ostatak sveta rastom migracija, finansijskim i ekonomskim kriminalom. Mi smo, nažalost, među takvima. Situacija je veoma teška. Letoniju mnogi već izvesno vreme tretiraju kao ’propalu državu’. Niko to javno ne govori, ali se vidi iz odnosa prema nama“, prenosi agencija „Njuz.ru“ reči Artura Prijeditisa, profesora Baltičke međunarodne akademije. „Pre ili kasnije, neko će morati da odluči šta će sa nama“, vajka se Prijeditis.

Težinu situacije u Letoniji oslikava i podatak da je iz Švedske u ovu zemlju sa nešto više od 2,2 miliona stanovnika pre neki dan upućena veća količina humanitarne pomoći. U tridesetak velikih paketa, upućenih iz Norčepinga, našlo se mesta za konzerve hrane, mleko u prahu, šećer, brašno, banane, toalet-papir, igračke, odeću, obuću... Ova pošiljka, kako kazuju organizatori, tek je prvi deo akcije koja bi trebalo da traje u narednim mesecima.

I dok obični Letonci gledaju kako da prežive nevolju koja ih je, između ostalog, snašla i zbog toga što su se preterano uzdali u finansijsku solidarnost država Evropske unije, pojedini ekonomisti izlaz vide u prihvatanju evra kao domaće valute. Niko, naravno, ne gaji iluziju da bi tako nešto moglo da se desi pre 2014, ali upozoravaju da taj cilj prvo treba pravilno definisati i potom u potpunosti stati iza njega. Sa druge strane, prelazak na evropsku valutu zahteva dramatične promene u funkcionisanju letonske ekonomije, a to sa sobom neminovno nosi i – nova otpuštanja. Naravno, sve pod uslovom da Evropa prihvati želju Letonije i malo ublaži stroge uslove za širenje evra van granica u okviru kojih sada funkcioniše. Dodajmo da je još 2007. zaduženost Letonije iznosila 22 odsto bruto nacionalnog proizvoda.

Bezizlaznost iz situacije možda najbolje oslikavaju reči ekonomiste Raite Karnite: „Prema svemu sudeći, naše aktuelno rukovodstvo nema snage da zemlju izvuče iz krize, i mislim da bi vođenje vlade trebalo poveriti nekome od stranih investitora koji bi na sebe preuzeo ulogu – pravog vožda.“