Završen gradski otkup knjiga

Svaka beogradska biblioteka ovih dana postaće, u proseku, bogatija za nešto više od 3.341 knjigu, a sve će ih ukupno imati 56.796. Toliko je, naime, Sekretarijat za kulturu grada Beograda od naših izdavača nabavio književnih dela u redovnom jesenjem otkupu knjiga, a među njima će se naći i najnovija izdanja koja su se mogla videti na međunarodnom Beogradskom sajmu knjiga.

Programom Sekretarijata za kulturu za ovu godinu, u bibliotekarstvu je planirano da na otkup bude potrošeno 74.500.000,00 dinara: za jesenji otkup utrošeno je, uz odobren prosečni rabat od 30 odsto, 31.141.041,25 dinara, a knjige su otkupljene od 202 izdavača, koliko ih se i javilo na konkurs raspisan 9. oktobra 2009. godine.

Komisija koja je odlučivala o izboru knjiga za beogradske biblioteke radila je u sastavu: Jasmina Ninkov, dr Bojan Jović, dr Mirjana Detelić, Olga Srećković-Franić, dr Tatjana Rosić, Nevena Milić i Nataša Trkulja. Od ukupnog broja naslova – 2.837, koliko su izdavači ponudili za otkup, Komisija je odabrala 1.763; prosečna cena knjige je 548 dinara.

Beograd ima ukupno 16 biblioteka na teritoriji gradskih opština i jednu, matičnu – Gradsku biblioteku. Njihov knjižni fond biće ne samo bogatiji po broju naslova nego će, kako je kriterijum pri izboru Komisiju i obavezivao, oni biti i kvalitetni. Sekretarijat za kulturu grada Beograda je, i inače, izdavače „navikao” da redovno, u proleće i jesen, otkupljuje njihova izdanja i da, takođe redovno, uplaćuje dogovorenu sumu. I tu gotovo da, godinama unazad, nije bilo nikakvih velikih nesporazuma.

Za nadati se da će i najnoviji otkup o kome će biti reči danas u Skupštini grada Beograda izazvati više zadovoljstvo nego prekor nekog od izdavača. On, međutim, daje i širu sliku o stanju u domaćem izdavaštvu koja se može videti iz spiska sa ukupnim zbirom izabranih knjiga svakog od izdavača.

Ono što odmah pada u oči jeste uspon mladih, privatnih kuća koje su ili od pre par godina ili odnedavno ušle u vode izdavačke delatnosti. One su, sudeći po broju otkupljenih knjiga i po sumi koja im je pripala, još malo pa stale uz rame onih izdavača koji stabilno održavaju „stanje redovno” i po kvalitetu i po kvantitetu objavljenih dela.

Jasno se profilišući, što se videlo i na ovogodišnjem Sajmu knjiga, „Adresa” i „Akademska knjiga” iz Novog Sada, zrenjaninska „Agora” (možda rekorder i po nagradama koje je dobijala), „Arhipelag”, „B92”, „Rende”, „Fabrika knjiga”, „Beli put”… – mlađe i jedva nešto starije kuće prošle su vrlo dobro u ovom otkupu, ali je svakako najveće prijatno iznenađenje uspeh izdavača koji su tek počeli sa proizvodnjom knjiga. Na prvom mestu, tu su dve beogradske izdavačke kuće, „Albatros plus” i „Tanesi”, koje su svojom prvom produkcijom, i vrlo dobrim delima, odmah skrenule pažnju na sebe i zaslužile da im se gotovo svaka objavljena knjiga nađe u otkupu.

Visoko, stalno mesto po rezultatu otkupa drže „Čigoja”, „Geopoetika”, „Klio”, KOV, „Paideja”, „Prometej”, a tu su i Zavod za udžbenike, „Dereta”, „Mono i Manjana”, „Stubovi kulture”, Srpska književna zadruga koja se grčevito izborila da krene napred. Favoriti su, kao što je očekivano, „Laguna” sa 5.293 otkupljene knjige, „Evro” (3.567), „Kreativni centar” (2.499), „Alnari” (1.759), „Službeni glasnik” (1.685) i Zavod za udžbenike kojem je, iz lektire, otkupljeno 12.840 primeraka. Iznenađenje je da na spisku za otkup knjiga ne stoje izdavači „IPS” i „Plato books”.        

Vidljiv je, međutim, pad kuća koje su nekada bile stubovi izdavaštva: „Rad”, „BIGZ”, „Filip Višnjić” i „Svet knjige”, dok se tek kupljena „Prosveta”, Nolit i „Narodna knjiga” bore za opstanak. Ovaj, jesenji gradski otkup knjiga nekako je, ipak, realno, ocrtao stanje u našoj izdavačkoj delatnosti.