Vlast utiče na verski život

U Srbiji nema klerikalizma, ali su snažno prisutni dominacija države nad crkvom i uticaj vlasti na verski život, što ima dugu tradiciju koja ni do danas nije prekinuta, istakao je na predstavljanju studije „Verske slobode u Srbiji” Vladimir Ilić, predsednik Centra za razvoj civilnog društva, organizacije koja je objavila istraživanje.

Ilić je podsetio da su pre oko godinu dana postojale snažne naznake da je vlast želela da umesto živog patrijarha izabere novog i dodao da je religioznost podržavljena.

– Preciznije bi bilo reći postranačena, jer stranke žele da preuzmu kontrolu nad verskim životom Srbije. Vlast sprečava crkve i verske zajednice da rade svoj posao i ne omogućava im da pomažu ljudima na način kako religija može da pomogne – rekao je Ilić.

On je istakao da postoji neustavno stanje na polju verskog života jer se ne poštuju Ustavom zagarantovana prava građana, kao i da se Ministarstvo vera bavi održavanjem postojeće verske strukture, a ne slobodom veroispovesti.

– Zakon diskriminiše pojedine verske zajednice, deleći ih na tradicionalne i druge. Dobra stvar je što je smanjen broj verskih incidenata, ali i dalje brine što su zabeleženi incidenti agresivniji i brutalniji nego ranije – rekao je Ilić.

Cilj publikacije koja je juče predstavljena u beogradskom Medija centru, kako su naveli autori, jeste da pruži sliku stanja u oblasti uživanja verskih prava i sloboda u Srbiji tokom prošle i ove godine.

Do neophodnog dijaloga među predstavnicima crkava i verskih zajednica na ove teme, često ne dolazi, jer tradicionalne crkve nerado učestvuju u takvim diskusijama, smatrajući da ih se to ne dotiče previše, dok se manje zajednice osećaju ugroženo i pomalo imaju strah da učestvuju, rekao je Živica Tucić, verski analitičar.

– Na sastancima koji su organizovani pre objavljivanja publikacije čuli su se i pojedini stavovi koji su militantno ateistički. To, takođe, nije dobro i predstavlja pretnju kao i radikalni verski stavovi. Problem, dakle, može biti i u društvu, ali i u medijima, koji nisu spremni za izveštavanje o crkvenim temama, a još manje za ozbiljniju analizu stanja – rekao je Tucić.

Zdravko Šorđan, direktor Centra za toleranciju i međureligijske odnose, naveo je da verskih sloboda nema onoliko koliko ih zakoni i Ustav predviđa, već onoliko koliko se neko za njih izbori.

– Privid je da je nastava veronauke doprinela razumevanju među pripadnicima različitih religija. Još imamo primere da se pojedini pripadnici određenih verskih zajednica najgrublje diskriminišu – profesor u jednoj beogradskoj školi namerno je zadržavao u učionici decu koja pripadaju adventističkoj crkvi, u vreme kada je trebalo da prisustvuju bogosluženju. Isto tako, brojne konferencije i okrugli stolovi, čiji je cilj međureligijski dijalog, koje finansira, između ostalog, i vlada i Ministarstvo vera, ostaju bez učinka. Konkretni rezultati tih konferencija nedostupni su običnim ljudima, a tužbe zbog verskih incidenata se sporo procesuiraju – rekao je Šorđan.

U Ministarstvu vera juče nisu bili u mogućnosti da odgovore na kritike saopštene na ovom skupu.