Emotivno o Mladiću, racionalno o EU

Više od 60 odsto građana Srbije smatra da Ratko Mladić ne treba da bude uhapšen i izručen Haškom tribunalu, dok 56 odsto smatra da on nije odgovoran za zločine koji mu se stavljaju na teret, pokazuje najnovije istraživanje o odnosu građana prema Haškom tribunalu i domaćim suđenjima za ratne zločine.

Prema istraživanju, koje je sprovela misija OEBS u saradnji sa Beogradskim centrom za ljudska prava, na uzorku od 1.400 ispitanika, 64 odsto građana smatra da Mladić ne bi trebalo da bude uhapšen i izručen, a 31 odsto građana ne zna koje mu se optužbe stavljaju na teret.

Istraživanje agencije Politikum iz novembra prošle godine pokazalo je da je 37 odsto građana smatralo da Ratko Mladić treba da bude izručen Hagu, dok se 44,41 odsto tome protivilo. Ovi rezultati nisu pokazali veće odstupanje u odnosu na prethodni period, ali je bio primetan blagi porast od oko tri procenta onih koji su za izručenje i blagi pad od oko jednog procenta onih koji su protiv.

Međutim, istraživanja čiji su rezultati objavljeni pre mesec dana pokazala su da je broj građana Srbije koji se protive izručenju Ratka Mladića značajno porastao i da haški optuženik ima više od 40 procenata podrške, dok je broj onih koji smatraju da treba da bude u Hagu pao na svega 25 odsto.

Otkuda ovakva promena raspoloženja građana Srbije? Miljenko Dereta, predsednik „Građanskih inicijativa” smatra da je reč o „naknadno stečenoj hrabrosti proistekloj iz činjenice da je Evropa učinila dva konkretna koraka (ukidanje viza i deblokada Prelaznog sporazuma) bez ispunjenja te obaveze”.

„Sad možemo da se junačimo. Kad Evropa opet bude ozbiljno postavila to pitanje, mi ćemo opet da menjamo taj stav. Mislim da se ništa neće dogoditi ako on zaista bude uhapšen do kraja godine, kao što nam obećavaju, i ako to pitanje bude jednom zaista skinuto s dnevnog reda”, kaže Dereta za „Politiku”.

On ne sumnja da veliki broj građana Srbije misli da Mladić ne treba da se izruči, ali misli da bi mnogo veći broj građana prihvatio da on bude uhvaćen i isporučen Hagu. „Jedno je osećaj, a drugo je razum. Mislim da na kraju uvek razum pobedi”, ističe .

I Milan Simurdić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, govori o emocijama građana kada se određuju prema Haškom tribunalu, nasuprot racionalnom razmišljanju kada je reč o Evropskoj uniji. Time možda može da se objasni paradoks da su veoma slični procenti onih koji su za EU i onih koji su protiv izručenja Ratka Mladića, iako „verovatno nema nikoga u Srbiji ko ne zna da nema napretka i nema koristi od procesa integracija bez zatvaranja haškog dosijea”.

„Taj paradoks je bio prisutan i u Hrvatskoj – procenat onih koji su se protivili izručenju Gotovine bio je isti procentu onih koji su zagovarali ulazak u EU. Na kraju se to pretvorilo u podršku praktično svih parlamentarnih stranaka evropskom putu Hrvatske, a pitanje saradnje sa Haškim sudom se rešavalo na takav način da se to, do ovog poslednjeg izveštaja Serža Bramerca, više nije postavljalo kao ključna prepreka”, ističe Simurdić.

On dodaje da su promeni raspoloženja građana u vezi sa izručenjem Ratka Mladića Haškom tribunalu mogli da doprinesu i ukupno stanje u regionu koje nije dobro i loša ekonomska situacija, kao i drugi faktori, ali, kako dodaje, brzina našeg napretka prema EU i nesumnjive dobiti iz tog procesa, očigledno će dodatno uticati da se i podrška evropskom putu Srbije poveća.

Najnovija istraživanja pokazuju i da 72 odsto građana ima uglavnom negativan stav prema Haškom tribunalu, a kao razloge za to navode da je taj sud nepravedan, pristrastan i neobjektivan, kao i da se pred tim sudom sudi samo Srbima.

Pozitivan stav prema sudu u Hagu ima 14 odsto ispitanih koji smatraju da taj sud osuđuje one koji su počinili ratne zločine i koji ga smatraju pravednim, objektivnim i nepristrasnim.

Više od polovine ispitanih (54 odsto) ne smatra da suđenja pred Haškim tribunalom doprinose saznavanju istine, a 71 odsto smatra da ne doprinose procesu pomirenja u regionu. Rad Tužilaštva za ratne zločine 56 odsto građana ocenilo je dobrim, ali 73 odsto ispitanih smatra da tužilac za ratne zločine nije nezavisan u svom radu i da na njegove odluke utiču pritisak javnosti, napadi opozicionih političara, nevladine organizacije i vlast. Veliki broj anketiranih, odnosno 74 odsto, smatra da sudije koje postupaju u predmetima ratnih zločina nisu nezavisne u radu i da na njih utiču javnost, nevladine organizacije i vlast.

Suočavanje sa događajima iz ratova na prostoru bivše Jugoslavije važno je za 64 odsto ispitanih građana.