Kada pijanista vozi avion

Posle četiri godine, pijanista Kemal Gekić ponovo je pred beogradskom publikom. U okviru ciklusa „Velikani muzičke scene” ovaj poznati umetnik predstaviće se sutra u Kolarčevoj zadužbini, od 20 časova, delima Ravela, Lista i Šopena, čija se 160 godišnjica od smrti obeležava ove godine.

Kemal Gekić (1962, Split) živi u Majamiju. Predaje na Međunarodnom univerzitetu Floride, a predavanja često drži i u Tokiju. U razgovoru vođenom putem elektronske pošte za „Politiku” navodi šta trenutno snima, gde pronalazi unutarnji mir i zašto se u slobodno vreme bavi pilotiranjem.

– Jedina prava pokretačka energija je muzika, kao i čudesa koja ona sadrži. Njene nove teritorije uvek se mogu otkrivati, mada, ni one stare ne ostaju iste, zaleđene u vremenu, te se mogu istraživati ponovo, na drugačiji način. Ja tako – radom postižem unutrašnji mir. Mada, istovremeno, rad na materijalu može i da me uznemiri, provocira, uzbudi… Najlepše od svega je da inspiracija ne može da presuši, štaviše, smatram to nemogućim – ističe Kemal Gekić.

Kako objašnjava, svoju diskografiju nedavno je dopunio diskom sa koncertima Čajkovskog i Rahmanjinova, zatim sa delima Ravela, Debisija i „nepravedno zapostavljenog” Forea.

Veliki broj Gekićevih koncertnih snimaka je u pripremi, sa najraznovrsnijim repertoarom, zato što se skoro svi njegovi nastupi snimaju. U Japanu, kako navodi, na raspolaganju ima koncertnu salu sa najmodernijom tehnikom, a rezultat toga su 150 sati snimljene muzike koja čeka na obradu i moguće izdavanje.

Kemal Gekić ističe da je komunikacija sa drugim muzičarima esencijalna komponenta u njegovom životu:

– Moji studenti su veoma posvećeni svojim studijama. Ja im pomažem na razne načine, a najviše da pronađu svoj muzički jezik jer mislim da je u ovom poslu osećaj identiteta i personalnosti veoma bitan. U našem poslu „ispravno” ili „krivo” je relativno. Svi smo više puta čuli nešto što je „ispravno” ali ne zvuči dobro, a isto tako smo čuli i „pogrešno”, koje zvuči odlično. To su, sad, već pitanja estetike i drugih zamršenih disciplina. U Tokiju moji studenti uče u tradiciji rusko-nemačke škole, i to se odnosi i na repertoar. U Majamiju se bavimo i američkim repertoarom, ali i latinoameričkom muzikom. Predavanja, inače, držim na brojnim američkim, evropskim i azijskim univerzitetima. U svakom trenutku imam pozive za najmanje nekoliko stalnih pozicija ali, na žalost, to je zbog vremena u ovom trenutku nemoguće ostvariti – kaže poznati pijanista.

Pored toga, ovaj umetnik je vlasnik i korporacije koju je osnovao radi zaštite svojih autorskih prava, ali je proširio njenu delatnost i na druga polja umetnosti. Jedna od kompanija bavi se samo snimanjem, druga veb-dizajnom i fotografijom...

Gekić naglašava i to da povremeno stigne da napiše kadence za klavirske koncerte ili aranžmane orkestarskih kompozicija (npr. uvertire Glinkinih „Ruslana i Ljudmile”), ali ozbiljniji rad na polju komponovanja, kako ističe, još je nedostižan san.

One dostižne snove ispunjava tako što se povremeno provoza privatnim avionom, te leteći uči finese u manevrisanju... Planove ne pravi. Prepušta se dražima nepredvidljivog.

– Ovde je, u Americi, to uobičajeno i takozvana civilna avijacija je veoma razvijena. A Florida sa nacionalnim parkom Everglejds kao i Florida Kejs i drugi arhipelazi (Bahami, Kajmanska ostrva), spektakularna su područja kada se gledaju sa visine... Uostalom, dobro je napraviti malu distancu.