Borba za spas planete

Od našeg specijalnog izveštača
Kopenhagen – Dok se u ogromnom kongresnom „Bela centru” na jugu Kopenhagena vode teški pregovori i traže rešenja za problem globalnog zagrevanja, na centralnim ulicama danske prestonice istovremeno traje žestoka kampanja za spas planete.

Putnik koji stiže u ovaj grad već na aerodromu se susreće sa porukom da dolazi u „grad nade”– mesto gde se menja svet. Sa skoro svakog trga i stanice metroa šalju se upozorenja predvodnicima svetske politike, običnim građanima i društvu uopšte da temperatura na Zemlji ne sme da se poveća za više od jedan do dva stepena. Društvo vikinškim kraljevima od bronze prave živopisni globusi sa kojih se lansiraju „vrele ideje” za hlađenje Zemlje. Oni su tu da inspirišu građane i industrijalce da promene svakodnevne navike. Jer ukoliko se nastavi trend nekontrolisane emisije ugljen-dioksida planeta će se suočiti sa katastrofom – nestaće 45 država, uglavnom ostrvskih zemalja u Pacifiku.

Na svakom koraku danske prestonice, koju pohodi nešto manje od 20.000 stranih delegata, ekologa, boraca za zaštitu životne sredine i novinara, nude se razni ekološki proizvodi, koji ne stvaraju efekat staklene bašte. Trg ispred gradske kuće okupirale su velike svetske kompanije sugerišući kako da produžite život planete – kupovinom automobila na električni pogon i tehnoloških čuda koje pokreće energija sunca, vode i vetra. Posebna atrakcija je „Simensova” novogodišnja jelka, čije se ukrasne lampice pale okretanjem pedala na biciklima parkiranim u neposrednoj blizini. Ova nova tehnika funkcioniše tako što su akumulatori za stavljanje sijalica u pogon povezani sa dvotočkašima.

Ono što niko ne može zaobići u šetnji centrom grada jeste skulptura polarnog medveda isklesana u bloku od devet tona leda, od koje će do okončanja Konferencije o klimatskim promenama ostati samo metalni kostur. Namera autora je bila da učesnike samita, koji uglavnom iza zatvorenih vrata trguju procentima smanjenja emisije štetnih gasova, „navedu” da preduzmu praktične mere i spreče dalje globalno zagrevanje.

Za predstavnike malih ostrvskih zemalja ta trgovina može da bude pogubna. Lea Vikhem, jedna od aktivistkinja sa Fidžija, kaže da je konsenzus najmoćnijih zemalja veoma važan. „Mi potpuno zavisimo od najrazvijenijih. Oni moraju da shvate da naš identitet i naša kultura nisu nešto o čemu se pregovara na plenarnim sednicama i trguje iza zatvorenih vrata.”

Kopenhagen, u kome živi najsrećniji i najbogatiji narod sa bruto društvenim proizvodom od 86.000 dolara po glavi stanovnika, za vreme održavanja samita, kako svedoče njegovi stanovnici, potpuno je izmenio fizionomiju. Od mirnog i tihog grada, pomalo čak dosadnog zbog svoje savršenosti, postao je košnica u kojoj se iza svakog ugla nešto dešava. Obilje propratnih tribina, uličnih manifestacija, performansa i žurki uz di-džejeve koji na biciklima imaju instalirane miksete za puštanje muzike čine ovaj grad zabavnim tokom hladnih i vetrovih dana.

Domaćini, kao ekološki najsvesniji narod na planeti, koji do 2025. godine planira da u potpunosti pređe na obnovljive izvore energije i tako eliminiše emisiju ugljen-dioksida, postigli su ono što su hteli. Skoro svakoga ko je posetio njihov grad u vreme održavanja samita uvukli su u priču o klimatskim promena i naterali da razmisli šta kao pojedinac može da učini za spas planete.