Rade Marković – svedok saradnik?

Vrhovni sud Srbije saopštio je da su neosnovane žalbe okružnog tužioca u Beogradu,optuženog Radomira Markovića i njegovog branioca i potvrdio presudu Okružnog suda u Beogradu, kojom je Marković osuđen na kaznu zatvora od sedam meseci za krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija. Istom presudomoptuženi Radomir Marković, Branko Crni i Milan Radonjić oslobođeni su od optužbe za krivično delo odavanje službene tajne.

Vrhovni sud Srbije, kako se navodi u saopštenju, ocenio je da prvostepena presuda u osuđujućem delu ne sadrži povrede zakona o kojima sud vodi računa po službenoj dužnosti, kao ni one povrede na koje se ukazuje u žalbama optuženog Radomira Markovića i njegovog branioca, da je činjenično stanje pravilno i potpuno utvrđeno i da je pravilno primenjen krivični zakon.

Razmatrajući oslobađajući deo prvostepene presude Vrhovni sud Srbije je ocenio da je pravilna odluka prvostepenog suda da nije dokazano da su optuženi Radomir Marković, Branko Crni i Milan Radonjić počinili krivično delo odavanje državne tajne.

Bivši načelnik resora državne bezbednosti Srbije Radomir Marković osuđen je na sedam meseci zatvora zbog nedozvoljenog nošenja i držanja dva „heklera”, dva pištolja i jedne puške ručne izrade sa snajperom. Njemu kao i njegovim nekadašnjim najbližim saradnicima, Milanu Radonjiću i Branku Crnom, sudilo se pod optužbom da sukrajem 2000. iz službenih prostorija DB-a izneli dokumentaciju (tri ce-dea) sa oznakom državna tajna, na kojima su bili dosijei članova političkih stranaka.

Prvostepeni sud je uvidom u dokumentaciju utvrdio da je taj materijal imao oznaku državne tajne, ali da tužilaštvo nije uspelo da dokaže da bi njeno iznošenje imalo štetne političke posledice po državu.Javnost je sa ovog suđenja bila isključena.

Radomir Marković, koji je u pritvoru od početka 2001. pravnosnažno je osuđen na 15 godina zatvorazbog pomaganja u ubistvu Ivana Stambolića i pokušaju atentata na Vuka Draškovića, predsednika SPO, u Budvi. Osuđen je ina 40 godina zatvora zbog zločina na Ibarskoj magistrali, ali ta presuda još nije pravnosnažna.

Marković, koji se smatra najboljim poznavaocem svih neotkrivenih tajni i zločina nekadašnje Državne bezbednosti i kriminalaca koji su za tu službu radili, letos je u medijima pominjan kao mogući svedok saradnik u novim sudskim procesima. Mediji su navodili da bi upravo Marković mogao da rasvetli ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, vlasnika listova „Dnevni telegraf” i „Evropljanin”, ali i likvidacije Pavla Bulatovića, Radovana Stojičića Badže, Zorana Todorovića Kundaka i drugih ljudi ubijenih pod nerasvetljenim okolnostima krajem devedesetih.

Novim zakonikom o krivičnom postupku uvedena je mogućnost da se pravnosnažno osuđene osobe pojave kao svedoci u nekom drugom postupku, po proceni tužioca. Svedok saradnik, prema ZKP, ne može da bude neko ko je osuđen kao organizator kriminalne grupe, a ne može ni onaj ko je osuđen na maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina. U slučaju da dobije status svedoka saradnika osuđeni bi stekao pravo da mu kazna naknadno bude smanjena na polovinu, pa čak i više.

Ukoliko bi Vrhovni sud Srbije i u trećem stepenu potvrdio kaznu od 40 godina zatvora, koja je već izrečena Markoviću zbog zločina na Ibarskoj magistrali, svaka mogućnost da se bivši šef tajne policije pojavi kao svedok nerasvetljenih zločina pala bi u vodu.

Vrhovni sud je krajem novembra otvorio trećestepenu sednicu povodom žalbi na presudu u slučaju ubistva četvorice članova SPO. Javni deo sednice je završen, a konačna odluka, koja treba da bude doneta na zatvorenom zasedanju znaće se uskoro.

Dorotea Čarnić