Budućnost pripada odvažnima

Od našeg stalnog dopisnika iz Vašingtona

Lošim vestima iz (američke) novinske industrije nikad kraja: „Vašington post“ je upravo zatvorio tri poslednja nacionalna dopisništva, „Vašington tajms“ otpušta gotovo polovinu redakcije, „Njujork tajms“ upravo eliminiše stotinu novinarskih mesta... Ovde se, tim povodom, mogu naći i prognoze kad će poslednji list, u svom papirnom obliku, odštampati svoje poslednje izdanje – u ne tako dalekoj budućnosti.

Svi za ovakvo stanje krive „digitalne realnosti“, Internet, koji kumuje novim navikama čitalaca. Dva istaknuta, a po mnogo čemu i ključna poslenika u ovom slučaju ne samo američkog, nego i globalnog medijskog biznisa, ukazala su, međutim, upravo ovih dana da budućnost ipak nije tako crna, da je, naprotiv, veoma obećavajuća. Ali pod uslovom da je medijski poslenici prepoznaju i na vreme počnu da menjaju svoje poslovne modele koji nikako ne mogu da ostanu na postojećem koloseku.

Jedan je globalni medijski tajkun Rupert Mardok, koji je poverenje u novine pokazao prošle godine kada je odbrojao pet milijardi dolara da bi kupio „Volstrit džornal“, koji je u međuvremenu sa drugog ponovo izbio na prvo mesto najprodavanijih listova u Americi, svrgnuvši sa trona „Ju-Es tudej“. „Džornal“ danas svakog dana kupuje više od dva miliona ljudi, a čita ga, može se zamisliti, njih mnogo više, jer je dostupan i „onlajn“.

Mardok, vlasnik listova i TV stanica na svim meridijanima, učestvovao je ovih dana na jednom seminaru koji je organizovala Federalna komisija za trgovinu (FederalTeradeComission), nezavisno regulatorno telo za zaštitu potrošača i sprečavanje monopola, da bi tamo izneo svoje viđenje medijskog, a pre svega novinskog biznisa, sa porukom da neće sve novinske kuće preživeti ovu krizu – ali da je to dobro za ovu industriju.

Po njemu, za propast (nekih) neće biti kriva digitalna tehnologija, odnosno Internet, nego njihovi urednici i novinari, nevoljni da se za čitaoce i gledaoce bore na novi način, umesto lamentiranja nad boljom prošlošću i teškom sadašnjošću. „Budućnost novinarstva je sjajnija nego ikad“, tvrdi Mardok, pri čemu Internet nije protivnik, nego dobrodošli saveznik.

Ono što, zarad svog opstanka i prosperiteta, treba da urade redakcije u suočavanju sa neizbežnom tranzicijom ka digitalnoj erijeste da u većoj meri nego dosad proizvode sadržaje relevantne za život svojih čitalaca i da nove kanale distribucije tih sadržaja iskoriste da dopru do mnogo šireg auditorijuma. „Budućnost pripada odvažnima“, poručuje Mardok, „onima koji pronađu nove načine da izađu u susret svojim konzumentima, koji više ne žele da zavise od toga da li su kod kuće, u kancelariji ili na putu da bi pročitali neki članak ili odgledali određeni program“. Mnogi već danas, kaže, „Džornal“ čitaju sa ekrana svog „blekberija“ ili „ajfona“ na putu ka poslu ili u povratku, u kancelariji sa ekrana kompjutera, u avionu sa elektronskog čitača...

Ali glavna Mardokova poruka je da kvalitetni novinski sadržaji „onlajn“ više ne mogu da budu besplatni kao danas. Ubuduće, merilo dobrog novinarstva biće spremnost čitalaca da makar simbolično plate za ono što proizvode novine. „Stari poslovni model zasnovan na prihodima odštampanih oglasa je mrtav, a ne pomažu ni oglasi na Internetu, jer su prihodi od njih samo delić onog što je izgubljeno.“ To se, po Mardoku, neće bitno promeniti ni kad prođe ova kriza.

Novi biznis model na kojem se u Mardokovoj „Njuz korporaciji“ već uveliko radi predviđa da će za ono što proizvedu novinari plaćati ne samo neposredni čitaoci, nego i „agregatori“, oni koji preuzimaju novinske tekstove za svoje potrebe a da pri tom ni centa ne odvajaju za njihovu proizvodnju. „Mi samo tražimo fer, mada skromnu, cenu za ono što proizvodimo“, rekao je Mardok ne pominjući direktno Gugl, ali obrazlažući situaciju dovoljno precizno da svima bude jasno o kome je reč.

Odgovor iz Gugla je stigao brzo, objavljen je, gde bi drugde, nego na stranici „pogleda“ Mardokovog „Volstrit džornala“. „Mi nismo parazit žurnalizma, nego njegov veliki dobrotvor“, poručio je prvi čovek Gugla, njegov predsednik i glavni direktor Erik Šmit. Po njemu, pad tiraža novina nije počeo sa pojavom Interneta, nego još od nastanka radija i televizije, čiji su 24-satni ciklusi vesti novine učinili zastarelim već u momentu kada su odštampane.

Internet je taj proces samo ubrzao, razbivši koncept novina kao „paketa informacija“ – svaki članak se sada čita izdvojen iz konteksta stranice i celog lista, pronađen uz pomoć nekog internet-pretraživača.

Kao najveći pretraživač, Gugl nije pak u ulozi ubice listova, nego njihovog glavnog promotora, tvrdi Šmit. Preko Gugla do novinskih sadržaja danas vodi milijardu „klikova“ kompjuterskim mišem (na globalnom nivou) plus tri milijarde ekstra poseta sa pretraga i raznih Gugl servisa. „To je 100.000 prilika svakog minuta da se pridobiju lojalni čitaoci – i steknu prihodi.“

Ono u čemu se Šmit slaže sa Mardokom jeste dijagnoza da je novinama danas zaista teško da zarade „onlajn“, ali po njemu, „kao što kriza nema samo jedan uzrok, tako iz nje ne postoji samo jedan izlaz“.

Zato poziva na partnerstvo: da se novim tehnologijama koje olakšavaju čitanje, a koje se trenutno razrađuju u Gugl laboratorijama, čitaoci zadrže duže na sadržajima, a da novinske organizacije pri tom zarade više, kombinujući besplatne sadržaje i one za koje treba da se plati. I po Šmitu, evolucija mobilnih telefona u uređaje za čitanje stalno priključene na Internet pruža nove mogućnosti za širenje broja čitalaca i distribuciju (plaćenih) oglasa.

Ovo su, dakle, pozicije dva glavna aktera, ali ima li napretka u tranziciji ka isplativom novinskom biznisu u eri Interneta?

Ima. Gugl je početkom ovog meseca izdavačima ponudio novi program pod nazivom „besplatan prvi klik“, koji čitaoce poziva da se registruju ili pretplate na sadržaje određenog lista, posle čitanja pet njihovih tekstova dnevno. To bi, prema obrazloženju iz Mauntan Vjua, Kalifornija, gde je sedište ove korporacije sa 20.000 zaposlenih, omogućilo izdavačima da one koji ih redovno čitaju eventualno privole da se pretplate.

Pre tri dana, u sredu, Gugl je započeo još jedan eksperiment kojim želi da pokaže da nije neprijatelj novina: u partnerstvu sa dva velika američka lista, „Njujork tajmsom“ i „Vašington postom“, pokrenuo je sajt „livingstories“ („žive priče“), koji aktuelne sadržaje ova dva ugledna dnevnika automatski osvežava, pružajući tako čitaocima mogućnost da uvek budu u toku. To bi, kako misle u „Njujork tajmsu“, moglo da bude „zametak nečega veoma važnog“.

Koliko važnog – i što je još bitnije, koliko isplativog – ostaje da se vidi. Jer važno je da se pokušava nešto novo, a ne samo da se kuka nad propašću starog.