GDE JE GENERAL MLADIĆ

Oduvek sam sumnjao da je Ljiljana Bulatović u nekoj tajnoj vezi sa haškim optuženikom Ratkom Mladićem. Neću reći i haškim beguncem, jer ne znam da li general želi da se pojavi u Hagu, da li mu to neko iz nekih razloga ne dozvoljava, je li on u begu dobrovoljno, ko ga krije, gde i kako? Izgleda da sve to zna Ljilja Bulatović, novinarka i publicista, autor nekoliko knjiga o generalu Mladiću. Pa su joj pre nekoliko dana specijalci sa fantomkama i „heklerima” upali u stan, malo pretresli dokumentaciju, odneli malo knjiga, zabeleški, TV traka i ostalog kompromitujućeg materijala. Ljilja kaže da se „uzbudila i da sve to nije bilo ugodno i lepo, jer bila je poluodevena, a specijalci su uleteli u njenu spavaću sobu”. Šta mi odmah pobuđuje i ozbiljne sumnje oko te ozbiljne akcije specijalaca. Naime, pretpostavljam da se Ljilja i nije baš previše uzbudila kada je u svojoj spavaćoj sobi iznenada ugledala specijalce sa fantomkama na glavama i uperenim „heklerima”, ipak je ona Crnogorka iz poznatog plemena sa dugom vojnom tradicijom. No, kako specijalci uvek znaju šta će da nađu tamo gde upadaju sa fantomkama, jer inače ne bi ni upadali, to su verovatno oni bili iznenađeni kada su umesto generala našli poluodevenu Ljilju.

Bilo kako bilo, novinarka i publicista Ljiljana Bulatović možda je svesno, ili nesvesno, doprinela da EU deblokira sporazum SSP-a sa našom zemljom. Jer ovi iz Brisela su videli da naše službe rade temeljno, ništa se ne prepušta slučaju, ne stigneš ni da se obučeš kad eto ti specijalaca u spavaćoj sobi, a i jedan ministar je najavio ostavku ako do Nove godine general ne bude u Hagu. Sve je to Ljilja znala i čudi me kako je specijalce dočekala poluodevena. A opet, nije mi jasno šta su oni očekivali da nađu kod Ljilje u spavaćoj sobi? Ili je sve to bila predstava za Brisel, pa ni Ljilja ne treba mnogo da se ljuti. Serž Bramerc je zadovoljan, a i Ferhagen se konačno smilovao. Podigli su i tiraž njenih knjiga, pa će mnogi da posumnjaju da se o svemu u vezi sa tim dogovorila sa tužiocem Vukčevićem, za koga ona kaže da „ne veruje da bi joj se taj vasojevićki Crnogorac ovako brutalno svetio”. Ipak, Ljilja je odigrala istorijsku ulogu fenjera na prozoru svoga stana: da li su zaista neki pomislili da ona ima podatke gde je Ratko Mladić?

Dakle, gospođa Bulatović je već zaradila upadom specijalaca u njen stan. Kada sam ja snimao generala Mladića prilikom primopredaje zarobljenih francuskih pilota načelniku Generalštaba francuske vojske generalu Duenu, novembra 1995. godine u motelu u Zvorniku, Mladić mi je dobacio: „Snimaj, samo snimaj, sve ćeš to da prodaš Nemcima”. Nisam nikome prodao, ali me je kasnije kopkalo zašto bih to dao baš Nemcima? Je li to bio samo urođen generalov JNA refleks na pomisao ko je bio tradicionalni okupator na ovim prostorima? Ili nešto drugo?

U leto 1994. „nepoznati” avioni u niskom letu izbacivali su oružje i vojni materijal vojnicima Alije Izetbegovića u okolini Tuzle. Službeno je postojao embargo na isporuke oružja za celu teritoriju BiH. Nekako u to vreme internacionalne posade NATO „avaksa”, koji je iz Mađarske nadgledao vazdušni prostor BiH, u tih nekoliko dana letova „nepoznatih aviona” odjednom su zamenjene isključivo američkim posadama. Odstranjeni su norveški operatori. Pozovem telefonom generala Mladića u Han Pijesak i pitam ga čiji su to avioni koji bacaju naoružanje njegovim protivnicima?

„To su avioni naših saveznika iz Prvog i Drugog svetskog rata, američki transportni avioni i mi ne želimo da pucamo u njih”, odgovorio mi je general Mladić.

Uveren sam da CIA ima snimak tog razgovora, jer razgovarali smo običnim civilnim telefonom. Koliko vidim iz medija, u Hagu se sada u kontekstu nekih suđenja spominju upravo ti odstranjeni norveški operatori sa „avaksa”, ali Amerikanci blokiraju njihovo svedočenje.

Čudi me kako niko u Švedskoj još nije upao u stan novinaru Kristeru Lindgrenu koji je 5. maja 2000. godine u listu „Svenska dagbladet” objavio članak pod naslovom „Laži o Srebrenici”. Da je to objavio kod nas, sa svim tim preciznim podacima Međunarodnog Crvenog krsta poslao bih mu u stan brigadu specijalaca. Ali Švedska je odavno u EU, a mi nismo. Pa uvaženi kolega Krister može da piše šta hoće o tome da u Srebrenici nije sve bilo baš tako kako se to tvrdi na Zapadu. Niko još nije upao u stan ni profesoru istorije na Kembridžu Ričardu Drejtonu koji je u „Gardijanu” od 10. maja 2005. objavio spisak ratnih zločinaca koje su američke tajne službe u okviru plana „Spajalica” dovele u SAD: Kurt Blome je testirao nervni gas u Aušvicu, Konrad Šefer je sipao so po žrtvama u Dahau, japanski doktor Širo Išii je vršio eksperimente na zarobljenicima u Mandžuriji, a doveden je u SAD kao savetnik za biološko oružje...

Ko zna gde je general Mladić?