Sedam milijardi evra za klimatski program

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 11. decembra – Lideri država Evropske unije dogovorili su se danas na samitu u Briselu da pomognu sa 7,2 milijarde evra u naredne tri godine zemljama u razvoju da se prilagode programu smanjenja emisije štetnih gasova i borbi za usporavanje klimatskih promena. Prema rečima Fredrika Rajnfelda, švedskog premijera i trenutno predsedavajućeg Saveta EU, koji je saopštio javnosti da je dogovor postignut, svih 27 članica EU će učestvovati u finansiranju.

On je kazao da je Evropa izašla sa „poštenom ponudom” pred ostatak sveta i predlogom da u podeli troškova učestvuje sa oko 2,4 milijarde evra godišnje, što može biti polovina ili trećina globalne sume. U unutrašnjoj raspodeli troškova EU, najviše su obećali Britanci – 550 miliona evra godišnje, dok je ponuda Nemačke 480 miliona. Neke od zemalja EU daće doprinos u vidu simboličnih iznosa, a takav je slučaj i sa Letonijom, čiji je najavljeni ulog 100.000 evra.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izrazio je nadu da će dogovor koji je postignut u Briselu biti dovoljan podsticaj za završne razgovore na tekućem „klimatskom” samitu UN u Kopenhagenu. Britanski premijer Gordon Braun ocenio je da je učinjen veliki korak ka globalnom dogovoru u Kopenhagenu. Predlažući finansijski okvir, lideri EU pozvali su svet na brzu akciju do 2012. godine kada ističe rok Protokola iz Kjota, kao i na dogovor o budućem protokolu za narednu deceniju.

Nema garancije da će eventualne bogate ponude iz SAD i Japana biti dovoljne zemljama u razvoju da nadoknade privredni gubitak ako obustave prekomernu seču šuma ili zatvore fabrike koje previše zagađuju. Iz nekih afričkih zemalja već su stigli zahtevi za više od 10 miliona evra godišnje predviđenih za „brzi početak” globalne primene mera za ublažavanje štetnih posledica promene klime. Kada je reč o srednjoročnom planiranju, EU predviđa da će do 2020. godine biti potrebno oko 100 milijardi godišnje za pomoć siromašnim zemljama.

Prema onome što su uoči samita EU na zajedničkoj konferenciji za novinare rekli Braun i Nikola Sarkozi, predsednik Francuske, trebalo je zaključiti da će zbirni udeo njihovih zemalja biti oko 1,7 milijardi evra za tri godine. Oni su tom prilikom naveli da Evropa mora da se posveti smanjenju emisije štetnih gasova za 30 odsto, umesto 20, a da je cilj da se do 2020. godine dostigne nivo emisije iz 1990. godine.

Od ostalih tema, lideri EU bavili su se pitanjima Avganistana i Irana za koje su usvojili deklaracije, ali i Grčkom kojoj je upućena jasna poruka da ne očekuje pomoć za izlazak iz velike finansijske krize, jer su ekonomski problemi „domaća stvar” Atine. Pored toga u zaključcima Saveta EU, nagoveštene su nove mere i regulative koje bi trebalo da pomognu prevazilaženju posledica ekonomske krize i podstaknu ekonomski oporavak.

Bio je ovo poslednji samit EU sa nestalnim predsedavajućim, jer će počev od narednog predsedavati Herman van Rompuj, stalni predsedavajući Saveta EU, dok će visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton voditi zasedanja Saveta ministara spoljnih poslova.

V. Jokanović