Manje šuma više zagađenja

Do pre samo tri dana u Ulici Čarlija Čaplina koncentracija dima u vazduhu bila je dvostruko veća od dozvoljenih 50 mikrograma po kubnom metru. Ostali parametri zagađenja vazduha poput sumpor-dioksida i azotnih oksida uglavnom su bili niži od graničnih vrednosti. Već sredinom sledeće nedelje meteorolozi, međutim, najavljuju „ledeni” talas koji će doneti nove uslove za povećano zagađenje vazduha. Tome će dodatno doprineti i emisija štetnih materija iz individualnih kotlarnica i dimnjaka. Zbog očekivanih meteoroloških uslova i povećanih emisija zagađujućih materija u atmosferi određeni parametri koji uzrokuju aerozagađenje biće sigurno iznad dozvoljenih graničnih vrednosti, tvrde stručnjaci, pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da će brojne kotlarnice raditi maltene „od jutra do sutra”.

– Stepen zagađenja prestoničkog vazduha ovih dana je ipak smanjen. Od 30. novembra do danas vremenske prilike su se izmenile, što je dovelo do takozvanog spiranja aerozagađenja, pa je zabeležen blagi pad sumpor-dioksida i azotnih kiselina u vazduhu. Jedino 8. decembra registrovane su povećane koncentracije dima – objašnjava Slavko Kostoski, samostalni savetnik u Odeljenju za kvalitet vazduha pri Republičkom hidrometeorološkom zavodu (RHMZ). Kostoski napominje da su pojačan vetar i česta pojava kiše koja je praktično ispirala vazduh doprineli manjem stepenu aerozagađenja

– Postoji nekoliko uslova povećanog zagađenja kao što su pojava temperaturne inverzije, slabiji vetar i odsustvo padavina – objašnjava samostalni savetnik iz RHMZ.

Međutim, u vreme „špiceva” prestonički vazduh dodatno obogaćuju čađ i dim. Gužva u saobraćaju jedan je od glavnih uzročnika aerozagađenja u Beogradu, dok je u Kopenhagenu, glavnom gradu Danske, inače proglašenom za najzeleniji grad u Evropi, zagađenje izduvnim gasovima svedeno na minimum.

Problem Beograda je, smatraju stručnjaci, ne samo to da nema dovoljno zelenog pokrivača koji je potreban da zadovolji potrebe svakog stanovnika za kiseonikom, nego i puno zapuštenih delova, neodržavanih šuma, deponija... Kada se svemu tome dodaju i promenjeni klimatski uslovi, ni drveće koje je preostalo ne može da obavlja svoj „posao” kako treba, a zagađenje vazduha raste iz godine u godinu.

Kako ističe dr Predrag Aleksić, zamenik direktora „Srbijašuma”, u prestonici nema dovoljno zelenih površina niti šuma. Povećanje površina pod šumama ima nemerljiv značaj za životnu sredinu, napominje dr Aleksić, dodajući da se time poboljšavaju opšti klimatski uslovi.

– Gradska teritorija je prekrivena sa 29.034 hektara šuma, od čega je 13.397 hektara šuma u vlasništvu države. Svega devet odsto gradskog područja nalazi se pod drvećem, dok je po evidenciji iz prošle godine šumovitost u Srbiji iznosila 36,3 odsto. Interesantno je pomenuti da je davne 1801. godine pod šumama bilo 85 odsto teritorije naše zemlje izuzev Vojvodine, ali je tada u Srbiji živelo samo 169.000 stanovnika – zaključuje zamenik direktora „Srbijašuma”.

M. R. B.