Očuvanje vrednosti

Kada se B92, jedan od nacionalnih TV emitera, odlučio za osnivanje posebnog Info kanala, bila je jasna vlasnička i urednička namera da se ovim potezom matični program delimično rastereti svog osnovnog i oslobodi za drugačije sadržaje. Za „Velikog brata” i slične rijaliti pomodnosti, na primer.

Ali, najbolje i najprestižnije informativne emisije ove medijske kuće („Utisak nedelje”, „Insajder”, „Reakcija”, „Stanje nacije”, doskora „Poligraf”), zadržane su u „meniju” jer bez njih niti bi B92 očuvao svoju prepoznatljivost na prenatrpanoj medijskoj sceni niti bi opravdao frekvenciju koja mu je dodeljena za određeni programski koncept.

Ovo iskustvo moglo bi koristiti i Radio-televiziji Srbije. Pokretanje digitalnog programa, kao svojevrsnog art kanala, zasad predstavlja dobrodošlo proširenje prostora za kulturu i umetnost. Postoji, međutim, opravdana bojazan da bi on na Javnom servisu mogao postati gotovo jedini za emisije iz tog domena – a najbolje bi upravo morale da ostanu na Prvom ili Drugom programu kao belezi onog što RTS jeste ili bi bar trebalo da bude.

Takav jedan „zaštitni znak” je mesečni muzički magazin „Nedeljom uveče” (ranije „Subotom uveče”) koji je dvestotom emisijom obeležio i dvadeset godina postojanja. Kombinujući živa izvođenja s razgovorima u studiju, glasanje za top listu, izveštavanje o događajima kod nas i u svetu, najave koncerata, prikaze „nosača zvuka”, stručnih časopisa, knjiga... ova emisija je iskoristila raznovrsna, no jednostavna a delotvorna televizijska svojstva za bavljenje ozbiljnom (umetničkom, klasičnom) muzikom. Takvoj kolažnoj formi stalno jedinstvo stila obezbedili su urednička ruka Snežane Nikolajević i voditeljski manir Dejana Đurovića. Reditelji su se u međuvremenu menjali. Zavisno od ličnih sklonosti, s manje ili više otklona od konvencionalnog „slikanja muzike”, izražajni jezik medija stavljali su, svako na svoj način, u službu zajedničke ideje vodilje. A svrha ove serije oduvek je bila da pruži zadovoljstvo onima koji tu vrstu muzike vole – i da učini da takvih bude što više. Popularizacija, dakle. Ali bez banalne napadnosti, didaktičnosti ili celomudrenosti, već prefinjeno, srdačno, prisno.

„Nedeljom uveče” prikazuje se na Drugom programu, kao većina emisija iz kulture. I da su dva RTS-ova programa teorijski profilisana jasnije no što jesu, to za važeću praksu nema nikakvog značaja. „Remetilački” faktori programskog planiranja i preraspodele sadržaja prvenstveno su direktni prenosi zasedanja Narodne skupštine, a zatim direktni prenosi sportskih takmičenja. Ono što zbog toga nestaje sa ekrana po pravilu su emisije iz kulture i umetnosti, obrazovanja i nauke.

Čak i u dolazećem vremenu, koje obećava neograničen broj kanala i njihovu neograničenu dostupnost, neće se, po svoj prilici, TV ponuda svesti samo na specijalizovane programe. Ali bar do tada od Javnog RTV servisa s pravom se očekuje da svoj osnovni program gradi na ravnoteži informativnog, kulturnog, obrazovnog i zabavnog. U protivnom, gubi smisao postojanja.