Muzikom protiv loših dana

Album „U mojoj sobi” posvetila sam svima onima koji su mi bili najveća inspiracija, a to su ljudi koji dolaze na moje koncerte, koji čuju svaki moj uzdah i drhtaj glasa, koji utonu u moju muziku i koriste je za borbu protiv loših dana, raduju se svakom mom uspehu kao da je njihov. Ovim rečima Aleksandra Kovač, pevačica, producent, kantautor, prvi laureat Em-Ti-Vija na ovim prostorima, predstavlja svoj novi muzički „proizvod”, kojim se, posle četiri godine pauze, vraća na domaću muzičku scenu. Posle uspešnog albuma „Med i mleko”, Aleksandra Kovač, koja proteklih desetak godina radi u tandemu sa nekadašnjim basistom beogradskog sastava „Plejboj” Romanom Goršekom, publici predstavlja kompakt disk „U mojoj sobi”.

– Ovaj album smo prvi put izdali Roman i ja sami, jer, nažalost, kod nas nema ozbiljnih izdavača, a ovo je bio jedini način da imamo potpunu kontrolu nad našom muzikom. Posao nije nimalo lak, ali ga radimo sa ljubavlju i željom da sve bude vrhunskog kvaliteta. Jer nakon tri meseca danonoćnog rada na komponovanju, aranžiranju, pevanju, snimanju i produkciji albuma „U mojoj sobi”, znali smo da ćemo sami najbolje moći da ga predstavimo ljudima. Moj album se prodaje samo u muzičkim radnjama, gde mu je mesto, a ljudi širom Srbije mogu da ga naruče preko mog sajta i ce-de im stiže na kućnu adresu kroz 24 sata. U vreme kada domaći muzičari prodaju svoj ce-de uz deterdžent i kartice za telefon i time smanjuju vrednost onoga što su radili, hteli smo da pokažemo koliko poštujemo svoj rad i slušaoce. Od ekskluzivnog omota koji je radio Nikola Radojčić („Braća burazeri”), preko muzike i vrhunskih domaćih muzičara, do masteringa, koji je u njujorškom studiju „Sterling Sound” radio Kris Geringer (radio mastering novog albuma Vitni Hjuston), jer je preko svojih menadžera saznao da se radi o „najbitnijem regionalnom albumu”.

Bez ideja Romana Goršeka, talentovanog i inovativnog muzičara i vrhunskog muzičkog producenta, ce-de ne bi ovako zvučao. Pored produkcijskog dela presudan je njegov smisao za marketing, originalne i napredne ideje u bavljenju muzičkim biznisom koje mi pomažu da svoju muziku predstavim u javnosti. Njegovo shvatanje i doživljaj muzike su na nivou najvećih svetskih stručnjaka, što se uvek potvrdi velikim poštovanjem i pohvalama koje dobija kad god predstavljamo našu muziku van granica Srbije. Pored produkcije, miksa i originalnih bas deonica, Roman se pojavljuje i kao tekstopisac.

Dve pesme sam komponovala sa najboljim švedskim autorima, koji su poznati po svom radu sa Džastinom Timberlejkom, „No Angels”, „N` Sync”, i sa kojima sam provela dva meseca u Stokholmu, na poziv kompanije „Kristalis”.

Šta nam dolazi iz „Vaše sobe”?

Ovaj album je autorski, zreo, intiman, priča priču o ljubavi, o nadi i veri u bolje sutra, o svetu u mojoj sobi, i svemu onome što osećam i mislim. Od sreće i onih prvih ljubavnih zanosa, preko teških lomova i emotivnih padova, do optimizma i želje da ovaj svet bude nešto čime ćemo se ponositi. Muzički sam pokušala da obuhvatim razne stilove koje volim i poštujem, od soula, popa, do džeza i kantri-roka.

Album se obraća svima koji veruju u dobro u ljudima i imaće svoj život bez obzira na prilike u zemlji, politiku, svetsku krizu, svinjski grip i ostale strahote kojima nas stalno plaše i opterećuju. Ljudi žele da se smeju, a ne da jedino osećanje koje im neko nameće bude strah ili mržnja. Ovim albumom borim se protiv lošeg sistema vrednosti koji nam se svakodnevno nameće.

Kako danas, uprkos svim problemima, predstaviti jedan album?

Hteli smo da vratimo muziku na radio-stanice, tako da je svaka stanica dobila mogućnost da izabere svoj „prvi singl” sa albuma, i da ga predstavi slušaocima. Pokušavamo da uvedemo nove načine u promovisanju muzike i težište nam je na Internetu. Za muziku kao umetnost nema lošeg trenutka. U našoj zemlji je stalno loš trenutak, pa i pored toga imamo vrhunske umetnike i dela koja dokazuju da umetnost prevazilazi sve prepreke. Meni je ova sredina veliki podstrek da budem što bolja u onome što radim i jedino ovde mogu da budem potpuno slobodna u svojoj muzici.

Uspeli ste da dokažete da popularna muzika može da se radi po svetskim standardima i kod nas. Ali, koliko vas je to koštalo?

Naučili smo sve o ovom poslu, od produkcije, marketinga do štampanja ce-dea, jer ga radimo u nepostojećem sistemu, koji gradimo od nule. Najveća cena koju plaćamo je naš privatni život jer ulažemo sve u muziku. I verovatno imamo manje strpljenja za nesposobnost i glupost koja je dominantna u ovom poslu kod nas. Bavimo se muzikom iz ogromne ljubavi, a to je ujedno i jedini poriv zbog kog se upuštamo u borbu sa vetrenjačama.

Nedavno ste osnovali školu pevanja „Beogradski glas”. Koliki je to bio izazov za vas?

Nisam ni slutila koliko ću se zaljubiti u rad sa ljudima i decom, to me čini srećnom jer vidim koliko su gladni znanja i samo posle tri meseca vidi se ogroman napredak. Pokušala sam da, kroz najsavremenije metode vrhunskih svetskih stručnjaka na polju vokalnog rada, dam šansu ljudima da se iskažu i otvore. Neki od polaznika mlađe grupe bili su moji gosti na pesmi „Da li nekad sanjaš san”, koju sam posvetila svoj deci ovog sveta, sa porukom ljubavi i mira, i nade da ćemo mi koji možemo da menjamo stvari, ostaviti iza sebe lepši i bolji svet.