Male, ali navalentne
У току једне године женка положи око 500 јаја
Nekada smo ih uz ono čuveno „let’, let’ bubamaro” slali „u svet” sa dlana da nam donesu lepe vesti, sada one same dolaze i teško ih je skloniti sa dlana, ali i prozora, poda, kreveta. Jedan Lozničanin se tako prenerazio kada je nedavno sklonio prekrivač sa kreveta u vikendici i shvatio da se čitava kolonija preselila tu i „zacrvenila” ceo krevet da je lopatom morao da ih zgrće i izbacuje napolje.
– Bilo je najezda skakavaca, gubara, ali bubamara nikada! – žali se čovek.
Poslednjeg meseca širom Srbije su primećeni rojevi bubamara. Čitave kolonije ovog, u narodu inače omiljenog, insekta skupljaju se na kućama, garažama, šupama, drveću... izazivajući čuđenje i nevericu.
Uporedo sa osvajačkim pohodom crvenih opnokrilaca krenula je i priča o „horor invaziji bubamara”: neki su tvrdili da su to mutanti koji su išetali iz laboratorija, drugi da je reč o „uvozu” iz Kine... Čak je osvanuo i natpis o ekološkoj katastrofi nastaloj u ime ekologije, ali i profita, jer se larve „kineske” bubamare brže razmnožavaju.
Da ne bi bilo rekla-kazala, odgovor smo potražili od najstručnije osobe – dr Ragiba Taldžija, poreklom iz Jordana, profesora entomologije na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu, čija su uska specijalnost predatori, prirodni neprijatelji štetnih insekata, među koje se ubraja i bubamara.
Odakle su stigle...
– Višebojna azijska bubamara (Harmoniaaxyridis) doneta je u Evropu iz SAD kako bi se ratari u plastenicima i staklenicima na biološki način, bez upotrebe hemikalija, borili protiv biljnih vaši. Međutim, dospela je u prirodu i nekontrolisano se namnožila. Reč je o novoj vrsti koju smo u Srbiji prvi put primetili prošle godine, tačnije 21. avgusta na lokalitetu Vorovo, na teritoriji Nacionalnog parka „Fruška gora”, tako da je ona i novi član u fauni bubamara u Srbiji – objašnjava naš sagovornik i dodaje da se neočekivano brzo širi evropskim kontinentom.
(/slika2)– Početkom 21. veka „harmonija” se proširila u severozapadnu Evropu, gde je od 2000. godine do današnjih dana registrovana u većini zemalja regiona. Tako je, na primer, u Nemačkoj zabeležena 2000. godine, u Belgiji 2001. i u Holandiji 2003. godine. Tokom 20004. godine, kao invazivna vrsta, brzo se širila u Francuskoj i naselila veći deo njene teritorije. Iste godine, preko severne Francuske, stigla je i u Veliku Britaniju, da bi 2007. godine dospela i do Skandinavije. Najzad, 2008. godine registrovana je i u jugoistočnoj Evropi, tačnije na Fruškoj gori, a zatim su njeno prisustvo potvrdili u Hrvatskoj i Mađarskoj – navodi dr Taldži.
– Višebojna azijska bubamara je tipična i po izgledu se ne razlikuje puno od ostalih sličnih vrsta. U narodu popularno nazvana „kineska” ili žuta bubamara poreklom je iz centralne i severoistočne Azije. Upravo ta činjenica, da zauzima široko prostranstvo od Sibira do južne Kine, doprinela je da ova vrsta bude vrlo otpornija na temperaturna kolebanja tako da se lako prilagođava novim uslovima sredine – kaže naš sagovornik.
Zašto su dovedene
Ima mnogo vrsta korisnih insekata, poput zlatooke ili uholaža, koji se hrane biljnim vašima i na taj način doprinose smanjenom korišćenju hemikalija za njihovo suzbijanje. Međutim, za razliku od ostalih, prednost bubamara je u tome što i odrasli insekti i njihove larve jedu istu hranu.
(/slika3)Početkom osamdesetih godina prošlog veka višebojna azijska bubamara je introdukovana (preneta) u SAD, kao biološki agens protiv biljnih vaši.
– Već 1988. godine dobro se prilagodila uslovima i postala dominantna vrsta u novoj sredini. Danas, posle 20 godina, proširila se po SAD i Kanadi, pa je stigla čak do Južne Amerike. Kao invazivna i agresivna vrsta u iznalaženju hrane, postala je konkurentna domaćim vrstama bubamara, koje su se tako proredile do granice nestanka – objašnjava prof. Taldži.
„Harmonija” je preneta u Evropu sa istom namerom, biološke borbe protiv štetnih insekata na biofarmama. Naruči se pakovanje 100 larvi – u zavisnosti od površine. Kad hrane nestane, one uginu. Međutim, biloška zaštita traži mnogo veće znanje od onog koje je potrebno za uobičajeni način zaštite.
Tako se desilo da je „gošća” išetala u prirodu, izmakla kontroli, a prodaja larvi je stopirana.
Zašto „harmonija”
Familija bubamara (Coccinellidae) ima preko 5.000 opisanih vrsta.
Nisu opasne za ljude i nisu velike, dužina tela je od dva do 10 milimetara. Kod većine vrsta telo je ovalnog oblika, pokrilca su tvrda i štite nežna krila kojih ima dva. Uobičajeno o bubamari mislimo kao o maloj crvenoj bubici sa crnim tačkama. Međutim, one mogu biti raznih boja: žute, narandžaste, skerletno crvene ili crne s tačkicama. Ima i jednobojnih bez tačkica – crne, sive ili braon, koje nije lako razlikovati od drugih sličnih buba. Njihova jarka boja, koju grabljivice povezuju sa otrovnošću, efikasno ih štiti. Bubamare su zaista otrovne za manje grabljivice, poput guštera ili ptica, dok bi čovek trebalo da ih pojede zaista mnogo da bi se otrovao!
Odrasle jedinke su u stanju da luče hemolimfu iz svojih zglobova na nogama, zajedno sa otrovom žućkaste boje. Otrov je uljast i neprijatnog mirisa, a buba ga luči ako je napadnuta. Bubamare su unutar familije usko specijalizovane i u zavisnosti od toga šta vole da jedu, tako da imamo vrstu čija su poslastica lisne vaši (obično ih ima na ružama i pupoljcima voća); druga vrsta preferira štitaste vaši koje se fiksiraju za biljku, zaštite štitom, pa sisaju sok; ima ih koje su specijalizovane za pregljeve, crvenog pauka, biljne grinje...
– Proždrljivija je, brže i obimnije se razmnožava, duže živi – kratko i jasno nam je rekao profesor.
Osobina da se brže razmnožavaju i da su krupnije dobro je došla proizvođačima koji su ih gajili za prodaju farmerima.
– Ova bubamara u toku jedne godine, u zavisnosti od ponude hrane, može da ima i do četiri generacije (jedna ženka položi oko 500 jaja). Živi i do tri godine, za razliku od naših domaćih vrsta koje su mahom jednogodišnje. I larva azijske bubamare je znatno agresivnija u borbi za hranu, a gusta dlaka, karakteristična samo za ovu vrstu, štiti je od neprijatelja.
Biljne vaši su se, zahvaljujući odgovarajućim klimatskim uslovima, i kod nas namnožile, tako da za bubamare ima hrane u izobilju i verovatno će ih dogodine biti još više. Kako se bude smanjivala količina hrane, opadaće i njihova brojnost – naglašava entomolog.
Mali šareni došljak iz Azije je tu, uspeo je da se aklimatizuje, i sada već počinje da ugrožava domaće bubamare. Ne samo da im otima hranu, nego kad nje ponestane jede šta stigne, sopstvena jaja pa i „rođake”.
Zato se u većini zemalja sveta užurbano radi na proučavanju ove korisne grupe insekata, dok se kod nas njima pridaje mali značaj.
Slavica Berić
------------------------------------------------
Gorka u vinu
S obzirom na to da su bubamare kod nas tek „zakucale” na vrata, još nemamo zamerku na njihovo gostovanje, sem što baš i nije prijatno videti ih kako gamižu na sve strane. Međutim, francuski vinogradari su imali priliku da se pobliže upoznaju sa ovim bubicama: s obzirom na to da se one u vinogradima preko noći skrivaju među grozdovima, u vreme berbe redovno završe u kazanima u kojima se pravi vino. Kako imaju odvratan, gorak ukus, pokvare i vino u kojem se nađu. Zato prilikom berbe moraju da protresu svaki grozd kako bi insekti poispadali iz njih.
-----------------------------------------------
Usisivač za nasrtljivce
Bubamare nisu opasne, čak su poželjne, pa – mada nije prijatno kada se na kuću ustremi ceo roj – profesor dr Ragib Taldži apeluje da se ove korisne bubice ne ubijaju. „Aktivne su do duboko u jesenu potrazi za mestom na kome će prezimiti, tako što se prvo grupišu. Zanimljivo je da ih privlače svetle površine i naseljena mesta zbog više temperature unutar naselja. Zato treba biti oprezan”, kaže ovaj stručnjak, i preporučuje:
– zatvarajte prozore, jer vole da se zavuku u kuće,
– popunite sve pukotine u koje bi mogle da se uvuku,
– ako se pojave na zidu ili uđu unutra treba ih ukloniti usisivačem, nikako ubijati, jer će vam ostati žute fleke na zidu i jak smrad,
– u biljnim apotekama potražite preparate koji ih svojim neprijatnim mirisom odbijaju,
– ukoliko su se našle u grožđu, treba ga potopiti u vodu, da bi bubamare isplivale na površinu, i onda ih odstranite.
-------------------------------------------------
Najezda bubamara širom sveta
Osim francuskih vinogradara, zbog najezde bubamara brinu i nemački ugostitelji, kojima su već oterale goste usred turističke sezone u priobalju, saopštilo je udruženje za zaštitu prirode. Kako prenose britanski mediji, „harmonija” je zahvatila i ovu ostrvsku zemlju. Stručnjaci se nadaju da će se povući sa nestankom biljnih vaši.
Slične vesti stižu i iz Kolorada: u nekoliko delova te američke savezne države, crvene bubice prekrile su zidove kuća i drveće.
Ove jeseni iz Loznice javljaju da su rojevi žutih bubamara preplavili pojedine delove Jadra, amali napasnici zadaju velike muke i meštanima sela oko Čačka, Kraljeva, Novog Pazara i Valjeva, a stigli su i do Đerdapa. U Semberiji slika ista:kolonije bubamara traže gde će da prezime.A kad nađu „zimovnik”, tu će posle njih dolaziti i buduće generacije!
----------------------------------------------
Vesnik sreće, para i ljubavi
Bubamara je, prema narodnom verovanju, vesnik radosnog događaja i gotovo na svim jezicima njeno ime se dovodi u vezu sa bogorodicom Marijom i religijom. Na danskom jemariehone, na engleskom ladybird, na nemačkom marienkafer, španskom mariquita, francuskom bête à bonDieu, mađarskom katicabogarak... Rusi za bubamaru kažu da je „božja krava”, dok se kod nas može čuti i izraz „božja ovčica”. Veruje se da bubamaru nije dobro ubiti ili oterati s odeće.
Ona je i kod dece, posle leptira, najomiljenija bubica. I dok deca veruju da će im bubamara, ako sleti na ruku, doneti sreću, među odraslima vlada mišljenje da donosi novac (i goste), dok devojke odbrojavaju otkad im sleti na dlan, pa dok ne odleti, za koliko će se meseci udati.
Bubamare su i čest motiv i na čestitkama za Dan zaljubljenih. Smatraju ih simbolom ljubavi zbog crvene boje i njihove strastvenosti. S proleća ih zaista možemo svuda videti u paru, priljubljene.
------------------------------------------------------
Dva veka biološkog rata
Biološka borba protiv štetnih insekata u pravom smislu reči započeta je upravo sa introdukcijom jedne vrste bubamare. Krajem 19. veka (1888. godine) uneta je vrsta Rodalia cardinalis iz svoje postojbine Australije u Kaliforniju za borbu protiv štitaste vaši koja je pravila ogromne štete na plantažama agruma.
Inače, biološke metode podrazumevaju upotrebu korisnog organizma za suzbijanje po gajene biljke štetnog organizma. Posebno su značajne u zaštiti povrća u staklenicima i plastenicima.