Analitičari potcenili građane

Svi smo omanuli. Baš svi – priznaje Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, upoređujući izlaznost na nedeljnim predsedničkim izborima sa procenama koje su agencije i istraživači davali pre glasanja. A ta razlika je iznosila od 11 do 21 odsto!

Najbližu procenu izneo je Centar za slobodne izbore i demokratiju, po kojoj je izlaznost bila oko 52 odsto, odnosno oko 3,7 miliona glasača. U Stratedžik marketingu procenjivali su da će izaći oko 46 odsto birača (3,1 milion), dok je sam Nikolić predviđao izlaznost od 40 do 45 odsto.

– Potcenili smo sposobnost građana da ocene ove izbore kao sudbonosne za određivanje puta kojim će Srbija da krene u budućnost, da li će to da bude put integracije u Evropu ili put u izolaciju – kaže Nikolić za „Politiku” i dodaje – dobro je da smo ih potcenili, jer se pokazalo da su ljudi mnogo svesniji nego što smo mislili. Građani su, prema njegovim rečima, pokazali veliku političku zrelost, koju istraživači nisu uspeli da prepoznaju u svojim ispitivanjima javnog mnjenja.

– Jednostavno, nismo dovoljno cenili spremnost građana da reaguju u trenutnoj situaciji i da izađu na izbore – zaključuje Nikolić i procenjuje da će izlaznost biti velika i u drugom krugu i da će najverovatnije biti na nivou odziva birača u prvom krugu.

– Ne bi me iznenadilo da izlaznost bude i malo veća nego u nedelju i mislim da će to ići u korist Borisa Tadića. Ali, razlika će da bude veoma mala – kaže Nikolić.

Ako bi izlaznost na birališta 3. februara bila na nivou od nedelje, kada je izašlo oko 4,1 milion birača, to bi značilo da bi pobednik morao da osvoji više od dva miliona glasova!

Veći odziv birača, referendumskog tipa, u drugom krugu predsedničkih izbora očekuje i Zoran Lučić, izvršni direktor Cesida. On je za B92 izjavio da mu je „najzanimljivije šta će biti sa onim biračima koji nisu glasali u prvom krugu, koliko će njih izaći i kome će pružiti podršku”.

– Od njih zavisi kakav će biti ishod ovih izbora – zaključio je Lučić, koji je razloge za pogrešnu procenu izlaznosti našao i u tome što su njihova istraživanja rađena u decembru.

– Posle toga podignuta je izborna temperatura, pa je povećana i izlaznost – dodaje on.

Uz primedbu da lično nije iznosio nikakve procene, s obzirom na to da ne radi ni u jednoj agenciji, politički analitičar Dejan Vuk Stanković, kaže da je ovako velika izlaznost iznenađenje za sve. On objašnjenje nalazi, pre svega, u tome da su izborima dominirale dve teme – sudbina Kosova i Metohije i put kojim će Srbija dalje ići u evropske integracije. Građane je, prema njegovim rečima, na biračka mesta izvela i „umerena kampanja, koja nije bila negativna”.

– To je mnogo više motivisalo birače da glasaju – kaže Dejan Vuk Stanković i primećuje da je primetan trend da se ljudi sve više uključuju u politički život, što je, kako kaže, pohvalno.

Taj trend postoji još od referenduma za donošenje Ustava Srbije 2006. godine, kada je izašlo više od 50 odsto upisanih birača, a nastavljen je i na parlamentarnim izborima pre godinu dana kada je izlaznost bila neznatno veća od 60 odsto.

Iako ne poseduje nikakva istraživanja i ocenjuje da je veoma nezahvalno predskazivati bez relevantnih podataka, Dejan Vuk Stanković predviđa da će izlaznost u drugom krugu nadmašiti odziv birača iz prvog kruga glasanja, a sve zavisi od toga koliko će Tomislav Nikolić i Boris Tadić uspeti da sačuvaju svoje glasače, ali i da privuku birače njihovih protivkandidata, kao i one koji nisu izašli na birališta u nedelju.

M. R. Petrović