Hrabar kurs ka Evropi

Globalna finansijska kriza pogodila je region centralne i istočne Evrope jače nego bilo koji drugi kraj sveta. Uprkos tome, Srbija nastavlja da iskazuje napredak u tranziciji. Mnogostruko atraktivna za investitore, naša zemlja ipak još kuburi sa birokratskim barijerama i korupcijom, smatra Piter Senfej, vodeći ekonomista Evropske banke za rekonstrukciju, u ekskluzivnom razgovoru za „Politiku”, uoči današnjeg zvaničnog predstavljanja izveštaja EBRD u Beogradu.

Možete li da nam izložite suštinu Tranzicionog izveštaja EBRD za Srbiju u 2009 – koliki je napredak ostvaren ?

Srbija je jedna od zemalja koje nastavljaju da iskazuju napredak u tranziciji, čak i u teškim uslovima. U Izveštaju posebno naglašavamo posvećenost Srbije slobodnoj trgovini, uočljivu i iz odluke da unilateralno primeni Privremeni trgovački sporazum sa EU. To je hrabra odluka Vlade Srbije, jer podrazumeva privremeni gubitak carinskih prihoda u periodu kada ukupni prihodi padaju. Takođe, ističemo da je odlučna akcija vlade i centralne banke pomogla u sprečavanju krize u bankarskom sektoru krajem 2008. godine. Pohvalno je što je vlada održala korak u sprovođenju MMF-ovog programa. Ipak, manjak interesovanja investitora označava da pojedine važne privatizacije nisu sprovedene ili su stavljene „na led”. Po našem mišljenju, važno je da se sačine uverljivi planovi za te privatizacije za period kada se tržišna klima popravi.

Kako ocenjujete investicionu klimu u Srbiji, u poređenju sa regionom ?

Ukupno uzev, investiciona klima u Srbiji je znatno poboljšana u poslednjih desetak godina. Većina strateških investitora na srpskom tržištu je veoma zadovoljna svojim ulaganjima. Srbija je po mnogo čemu atraktivna za investitore: po svom geografskom položaju, niskim korporativnim taksama i obiljem veoma obrazovanih mladih ljudi koji govore strane jezike. Na minus strani je to što unakrsna istraživanja poslovne klime ukazuju da i dalje postoji značajan prostor za reforme u domenu ukidanja barijera i birokratije, borbe protiv korupcije i unapređenja pristupa finansijama.

Šta bi trebalo da budu strateški investicioni prioriteti naše zemlje u kratkoročnom i srednjoročnom periodu?

Kratkoročno, nadležni bi trebalo da nastoje da privuku investitore u strateške sektore kao što su energetika, telekomunikacije, aviokompanije i rudarstvo. Zato što takvi investitori mogu doneti ne samo toliko neophodan novac, već i tehničku ekspertizu i znanje. Ako se projekti urade na pravi način, kroz transparentni proces koji podrazumeva otvoreni tender i fer nadmetanje, rezultat može biti nastanak kompetitivnog okruženja od čega koristi imaju obični građani, korisnici robe i usluga velikih kompanija. Srednjoročno, Srbija bi trebalo da nastoji da iskoristi svoju geografsku prednost kao žiža Balkana. Primena CEFTA učiniće Srbiju i ostatak regiona ne samo boljim mestom za obavljanje trgovine, već i atraktivnijom lokacijom za investitore.

EBRD je nedavno zatražila dodatni kapital od svojih deoničara. Zašto je važno da se poveća bančin kapital, šta bi to značilo za region u koji investira?

Istočna Evropa se još suočava sa velikim ekonomskim i političkim izazovima. Uprkos nezabeleženim globalnim fiskalnim paketima antikriznih mera, kao i jedinstvenoj međunarodnoj saradnji i institucionalnoj podršci uz pomoć kojih je do sada izbegnuta sistemska kriza u finansijskom i valutnom sektoru regiona. Kao odgovor kontinuiranim efektima krize i povećanoj tražnji za finansiranjem, EBRD je podigla nivo investicija na osam milijardi evra ove godine, što je za 52 odsto više nego što je Banka investirala u regionu lane. Globalna kriza pogodila je centralnu i istočnu Evropu jače nego bilo koji drugi region sveta i bilo kakav oporavak u 2010. godini biće loman i sporadičan. Socijalna cena krize tek će se osetiti – promašena zaduživanja i bankroti su u porastu. Kao posledica toga, nezaposlenost će nastaviti da raste. Postoji rizik od stagnacije ekonomskih reformi, čak i od nazadovanja. Tokovi kredita u regionu zadržaće se na veoma niskom nivou. Finansiranje u komercijalnom sektoru biće skupo, ako ga uopšte i bude. Ojačane finansije EBRD biće neophodne da pomognu Banci da se kroz svoje projekte zauzme u premošćavanju praznina u tranziciji koje je kriza produbila. Zato je predsednik EBRD Tomas Mirou preporučio akcionarima EBRD da razmotre povećanje kapitala u visini od još 10 milijardi evra (sa sadašnjih 20 milijardi), što bi Banci omogućilo da podigne nivo svog godišnjeg angažovanja na devet-deset milijardi evra u periodu od 2010. do 2015. godine. Dodatni fondovi će omogućiti Banci da nastavi sa robusnom podrškom prema povećanim potrebama svojih klijenata kroz podršku bankarskom sektoru i unapređenje tokova finansija, pogotovo prema malim i srednjim preduzećima u regionu.