NATO neće praviti kompromise sa Rusijom

Od našeg dopisnika
Moskva, 17.  decembra – NATO neće praviti kompromise sa Rusijom u vezi sa principijelnim pitanjima, novi sporazum o evropskoj bezbednosti koji je predložio ruski predsednik Medvedev nije potreban, a alijansi je potrebno rusko iskustvo i oružje u Avganistanu. To su, u najkraćem, rezultati razgovora Andresa Foga Rasmusena, generalnog sekretara Severnoatlantske alijanse, sa predsednikom Rusije, premijerom, ministrom inostranih poslova i predsednicima oba doma ruskog parlamenta, bar sudeći prema onome što je Rasmusen danas rekao na konferenciji za novinare na kraju posete Moskvi.

Uprkos tome, poseta Rasmusena smatra se uspešnom (on sam ocenio ju je četvorkom) zato što je prva posle prekida odnosa zbog učešća Rusije u gruzijsko-južnoosetijskom ratu u avgustu prošle godine.

Objašnjavajući svoje stavove, generalni sekretar NATO-a istakao je da „ni u kom slučaju” neće praviti kompromise sa Rusijom i da je prilikom susreta sa ruskim zvaničnicima u više navrata ponovio da Južna Osetija i Abhazija moraju ostati u granicama Gruzije. „NATO insistira na potpunom poštovanju prava Gruzije na teritorijalni integritet”, naglasio je on.

Što se tiče inicijative Medvedeva da se potpiše novi sporazum o evropskoj bezbednosti, Rasmusen rekao je da se o tome može razgovarati, ali da je stav alijanse da ne postoji potreba da se potpisuje novi sporazum s obzirom na to da su opšta pravila odnosa između evropskih država formulisana još 1996. godine.

„Pravo mesto za pregovore o toj temi jeste OEBS, zato što u tu organizaciju ulazi 56 država zainteresovanih za većinu odrednica tog sporazuma”, tvrdi generalni sekretar alijanse i dodaje da već postoji dovoljno dokumenata koji se bave evropskom bezbednošću. On, ipak, nije propustio da istakne da NATO ne predstavlja opasnost za Rusiju, da je nikad neće napasti i da ne očekuje da Rusija napadne bilo koju zemlju članicu alijanse.

Prema svemu sudeći, jedina oblast u kojoj se interesi NATO-a i Rusije poklapaju jeste Avganistan. Rasmusen je još jednom ponovio jučerašnju izjavu da je alijansi potrebna ruska pomoć za borbu protiv talibana. Pored helikoptera, opreme i obuke za pilote koju bi trebalo da obezbedi RF, on je izrazio zainteresovanost da se ruska dozvola za tranzit preko svoje teritorije proširi i na vojnu opremu i oružje. Alijansi je potrebno i rusko iskustvo za obučavanje avganistanskih policajaca. Prema mišljenju generalnog sekretara NATO-a, „Rusija bi mogla da ih trenira na svojoj teritoriji” za borbu protiv trgovine drogom.

Konferenciju za novinare Rasmusen je završio optimističkom izjavom da bi do 2020. godine Rusija i NATO mogli da formiraju zajednički sistem protivraketne odbrane, što će ih „ne samo zaštiti od širenja atomskog oružja nego i politički povezati”.

Ljubinka Milinčić

----------------------------------------------

START opet kasni

Generalni sekretar NATO-a izrazio je nadu da će se Rusija i SAD uskoro dogovoriti i potpisati novi sporazum o neširenju atomskog naoružanja (START) koji treba da zameni onaj čiji je rok važenja istekao 5. decembra. Iako se sve do sada govorilo o mogućnosti da se taj sporazum potpiše u Kopenhagenu na konferenciji o klimatskim promenama, kojoj prisustvuju i Barak Obama i Dmitrij Medvedev, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas da Amerika poslednjih dana usporava pregovore. Očekuje se da se ponovo sretnu predsednici dve države i „požure” svoje pregovarače kako bi se sporazum potpisao do kraja godine, što najveći broj poznavalaca situacije smatra gotovo nemogućim – suviše je veliki broj spornih pitanja čije je usaglašavanje moguće, ali je za to potrebno vreme.